DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 2/1884 str. 29 <-- 29 --> PDF |
— 8i vodenoj raztopini njihovih hraniva, ili u čistom pjesku, koj bijaše takovom raztopinom nakvašen. Danas je bez svake dvojbe, da sve zelene biline primaju lišćem sav njima za razvoj potrebiti ugljik, u obliku ugljične kiseline iz zraka/O Dokazom da humus nije važan za bilinu kao vrelo za ugljik, jest nadalje mogućnost pošumljenja čistog mineralnog tla, u kojemu neinia ni traga humusa. Na ovakovom tlu narasla šuma sadržaje veliku množinu ugljika, koj za cielo nije mogao u biline doći iz tla, jer ovo iz prvine nesađržaše ugljika (humusa). već svakako potiče iz zraka u obliku ugljične kiseline. Ako i sastojine humusa kao takove bilinam nesluže neposredno kao hranivo, to je humus ipak posredno važan hranitbeni faktor, jer se njegovom raztvorbom neprestano tvore važna bilinska hraniva. Kod raztvorbe hstinca u humus, te kod dalnje raztvorbe humusa tvore se ugljična kiselina, voda i araonjak (dušična kiselina), koje tvari služe bilinam kao važna, neobhodno nuždna hraniva. Sav u listincu i humusu sadržani ugljik pretvori se tečajem raztvorbe u ugljičnu kiselinu. Čim se više humusa u tlu sakuplja, tim više ima u njem ugljične kiseline, a tim bogatiji na tomu važnomu plinu biti će i šumski zrak. Množina ugljične kiseline, koja se razvija iz listinca sakupljenog na tlu tečajem jedne godine, nije neznatna; pro hektar računa se množina godimice razvite ugljične kiseline na 4800—5200 kg. ili 2440—2650 kubične met. Za proizvedbu cielokupne organičke tvari (drva i lišća), potroši 1 hektar šume na godinu poprečno 11150 kg. ili 5660 kub. met. ugljične kiseline. Iz toga vidimo, da se raztvoi^bom svakogodišnjeg listinca, skoro polovica, za razvitak šumskoga drveća potrebite, ugljične kiseline namiriti može, Akoprem ugljična kiselina bilinam nikada neraanjka, pošto je ima u atmosferi u ogromnoj množini, te akoprem ugljična kiselina kao hrani vo u tlu nije neobhodno nuždna, to je ipak jasno, da će razvitak šume biti povoljniji, te godišnji prirast veći, ako drveće ovo velevažno hranivo prima ne samo lišćem iz zraka, nego i korenjem iz tla. Osobito važna biti će ugljična kiselina u tlu, za mlade razvijajuče se biljke, koje ushed pomanjkanja dovoljne množine lišća i-azmjerno malo ugljične kiseline mogu iz zraka upiti."^´*) . Raztvorbom humusa množe se u tlu nadalje i dušik — sadržavajuća hraniva: amonjak i soli dušične kiseline. Ove tvari su za tvorenje bjelančevitih sastojinah u bilini ođ važnosti. *) U zelenih t, j . chloroiil sadržavajnćih stanicah raztTara bilina priinitu h zraka ugljičnu kiselinu u ugljik i kisik. Ugljik pridtži bilina kao materijal za svoj rast, a kisik pušta natrag u atmosferu. "**) Humusom razvita ugljična kiselina i)relazi takodjer u šumski zrak, tako da ju drveće i Ušćem može usrknuti U gustoj šumi, u kojoj se zrak redje mienja, nego Vi nad go.spodarskiui tiom, je ovo množenje ugljične kiseline u zraku svakako takadjer ad važnosti z;i pu- Voijniji razvitak drveća. |