DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 2/1884 str. 28 <-- 28 --> PDF |
„ 80´ — Raztvorba listinca i humusa obilno je vrelo ugljične kiseline. Svaka cestica humusa rek´ bi, da je okružena atmosferom ugljične kiseline. Kišnica. koja prolazi u.tlo, nasiti se ovom ugijičnoiri kiselinom, te stoga sadržaje voda u tlu uviek više ugljične kiseline, nego li obična kišnica. Iz istoga razloga ima u tlu kolajući zrak više ugljične kiseline, nago li zrak u atmosfeii. Dočim u običnom zraku ima u 100 dj. jedva 0.3—0.5 dj. ugljične kiseline, to nalazimo u zraku, koj u đubljini tla kola, poprečno do 20 dj., a često i do 60 dj. ugljične kiseline. Ugljičnom kiselinom našićena voda i zrak pospješuju još više raztrošbu mineralnih čestica nego li humusove kiseline; iz toga vidimo,, da humus i posredno doprinaša umnožanju bilinskog hraniva u tlu. Mnoge rudne čestice, koje se u čistoj vođi samo neznatno tope, tope se u mnogo većoj množini u vodi nasićenoj ugljičnom kiselinom. Poznato je n. pr., da se vapnikov karbonat (vapnenac), koj se u običnoj vodi jedva topi, lahko topi u ugljičnom kiselinom nasićenoj vodi.^) Nu to valja i za druge rudne čestice, kao fosfat, kremičnu kiselinu i t. d.. Obična voda izvadi n. pr. iz 1 miljuna dj. granitnog praha 30—40 dj., a voda, u kojoj ima ugljične kiseline 60—80 dj. Ugljična kiselina važan je osim toga faktor kod raztvorbe i raztrošenja silikata. Kao što su glinenci, augiti, amfiboli, tinjci i druge rude. Uplivom ugljične kiseline na silikate, tvore se karbonati, koje voda izpere, a zaostaje kremična kiselina sa nješto gline. Kao daljnu posliedicu živahnijegraztrošenja u humosnom tlu, \idimo dakle i pomnožanje gline, kojom se tlo opet fizikalno poboljša. Humus kao h ran ivo za biline. Prije Li e bi ga držalo se je, da su sastojine humusa neposredno hranivo za biline, te da veći dio ugljika, kojeg biline sadržaju u svojih organih, potiče neposredno od primitih humusovih sastojina. Liebig naučao je prvi, da bumus kao neposredno hranivo za biline neima baš nikakove važnosti, nu da se njegovom raztvorbom tvore i tlu utjelovljuju, važna hraniva, kao: ugljična kiselina, amonjak i dušična kiselina. U novije doba dokazano je doduše, da njeke sastojine humusa (humusove kiseline), mogu neposredno kao takove preči u bilinu, te im doniekle služiti kao hranivo, nu to je činjenica više teoretične, nego li praktične važnosti. Sa gledišta prakse možemo i danas sa Liebigom uztvrditi, da humus kao direktno hranivo za biljke neima nikakove važnosti, a po gotovo, da nije neposredno vrelo za ugljik, to najvažnije počelo bilinfi. Da humusove sastojine neiraaju važnosti kao vrelo za ugljik bilina, dokazano je mnogimi vegetativnimi pokusi, kod kojih su razne biljke posve normalno uspjevale u mediju, u kojemu nije bilo humusu ni traga, kao n. pr. u *) Od vapnenog karbonata postaje voda tvTdorii. U vapnonih g-orah, koje nisn pošuni- Ijone. naći ćoirio uzprkos toga cesto na vrela posve niehkot. j . od voeili mitožana vapna prostt.vode. Radi pun-ianjkanja huimi.sa u takovom tlu, nije se voda mogla nasititi da ugljičnom kiselinom ^ te je .stoga oHtala ruekanom. |