DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 6/1883 str. 24 <-- 24 --> PDF |
— 286 — austr. alp. montanskoga družtva, te su 200 hvatih dugačke. Kod istih se sada na godinu izvadi do 8000 prostr. m. drva za pougljenjivanje, neračunajuć mnogo hiljada debalah drva, koja se u piljani izradjuju za razne gradjevne svrhe. Pokraj glavnih uhv. grabljah pružaju se u slici polukruga i druge jošte t. ZV. obranbene grablje „Hilfsrechen", koje imadu zadaću braniti kod velike vode preveliki pritisak drva na prije spomenute grablje te tako ih ćuvati od proloma (Ilechenbrtiche). Kod same piljane dižu se drva iz vode posebnim nastrojem koloturom, te ona opredieljeua za pougljenjivanje i manje vriedno drvo prepili se na kružnoj pili u manje, metar dugačke komade drva. Ogromna kružna pila l´´/4 metara u promjeru radeć silnom snagom vode, prepili u tren preko stope debelo drvo. Razvidismo tamo jošte pougljenjivanje drva u velikom, kod kojega opetovano puta vidimo postupke kod slaganja i gradnje ugljevnjikah, vadjenje i sortiranje ugljena, a posije toga odputismo se jošte u bližnju lievaonicu željeza u Hieflau. Ogromna ta lievaonica potrebuje za svoje 3 peći (Hochoffen) tečajem 24 sata do 3000 hektolitra uglfeua u svrhu talenja željeznih rudah; potrebuje dakle ciele godine 1,095.000 hekt. ugljena, po ćemu se može zaključiti, koliku važnost imadu tamošnje tvornice kao stalni konsumenti obzirom na uporabu, vriednost i najveći dobitak onih šumah. Vrativ se u Hieflau natrag prenoćismo tamo, te sliedećega dana 26. svibnja pod vodstvom nadšumara Pachmajera iz Admonda nastavismo naš put dalje. Šume spadajuće pod upravni kotar admondski površinom od 24000 jutara pružaju svakomu stranomu obzirom na izradjivauje i prevoz šum. proizvođah tako zanimivih i važnih gradjevinah, da bi za točno razmatranje svijuh ovih predmetah boravak Exkursije samo u tom mjestu 8 danah trajati imao, što nam bijaše dakako nemoguće. U tako zvanom Hartelsgrabenu nedaleko željezničke pruge, koja iz Hieflaua u Gštatterboden i dalje u Admond vodi vidismo u inače dosta neznatnom gorskom potoku osobiti način splavljanja drva. Razni vodopadi i gorske bujice povećavaju vodu toga gorskoga potoka tako jako, da se mjeseca svibnja najbolje drva splavljuju. U tom gorskom jarku nadjosmo jošte silnu gomilu sniega od strovaljenoga usova, a vidismo i čarobne vodopade uz okomite gorske stiene. Sa visine od 1000 metara transportiraju se drva pomoćju trijuh klizih od kojih je najveća 3 kilom, u taj potok. Pomoćju vodostaje jedne koja se nad timi suhimi puzalicami nalazi, povećava se od potrebe veličina i jakost toga potoka. Kraj najdolnje od ovih khzih, kojima se u obće na godinu do 4000 prostr. met. drva transportira, gledasmo kojom silom i brzinom drva iz klizih izskaču, opisav luk u zraku od 20 i više metara padnu stupci u vodu, koja ih dalje nosi. Sasma skoro na podnožju gore nalazi s drvolovka, gdje se drva iz vode vade, te posebnom opet klizi, koja je izpod željezničkoga nasipa provučena oskliznu se drva opet svom brzinom i urone u valove brzo tekuće rieke Ennse. Željeznička uprava bila je dužna prigodom gradnje |