DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 3/1883 str. 39 <-- 39 --> PDF |
Ovo dobivanje sladora iz javorovog soka poznata je stvar, te je i svakomu način proizvedbe sladora iz tog soka jasan i labko razumljiv. Slador se u soku već gotov raztopljen nalazi, te se pošto je ovaj vapnom očišćen, samo kristalizacijom iz njeg izlučiti imade. Manje ali poznato će biti, da se iz svakog drva može načiniti doduše ne obični slador, kakvog ga rabimo za domaće svrhe, ali njeka druga vrst sladora, koja je običnome u svojstvih vrlo slična. To je takozvani „gro2doV slador" (Traubenzucker), onaj isti slador, koj se nalazi u soku groždja i sličnog sladkog voća raztopljen. A pošto se taj slador kao sve vrsti sladora dade alkoholnim vrienjem (Alkohol-Gaehrung) pretvoriti u alkohol, to je dakle mogućnost pružena iz drva proizvesti takodjer i alkohol. Ta je činjenica već dugo vremena poznata, ali istom u najnovije doba omogućio je golemi napredak tehnike praktičnu izvedbu tog kemičkog procesa, te se navlastito u Austro-Ugarskoj u najnovije doba mnogo nastoji o razvitku ove nove za šumarstvo, sjegurno velevažne industrije, a podignute su koliko je meni poznato dosad u Galiciji, te u sjevernoj Ugarskoj dvie ovakove tvornice za fabrikaciju šprita iz drva. Kemički proces, kojim se iz drva dobiva slador, a iz ovoga alkohol vrlo je jednostavan. Drvo se poglavito sastoji iz celluloze. Ta se celluloza dade kao svi drugi uglični hjdrati (škrob, tekline itd.) pretvoriti u grozdov slador, ako ju dulje vremena kubamo sa razredjenom solnom ili sumpornom kiselinom; celluloza, koja po sebi netopiva u vodi, raztopi se pošto je navedenim postupkom pretvorena u slador u dotičnoj tekućini. Kuhamo li dakle tanke treske ili pilovinu sa vođom, kojoj je pridodana potrebna množina solne ili sumporne kisehne, to se veći dio drva raztopi, te dobijemo slador sadržavajuću raztopinu, iz koje bi se mogao shidor na sličan način kao iz javorovog soka izlučiti. Nije mi poznato, dali se gdje iz ovako dobivene tekućine slador proizvadja. U dosada podignutih tvornicah preradjuje se ta tekućina na alkohol ^). U tu se svrhu začini sa kvascem (Hefe), te prepusti u shodnih pvostorijah alkoholnomu vrienju (GahruDg), koje se uplivom kvasca u tekućini razvije. Ovo alkoholno vrienje je onaj isti kemički proces kojeg opažamo u moštu, kada se on pretvara u vino; slador se kod vrienja pretvori u alkohol, koj ostaje u tekućini, te plinovitu ugljičnu kiselinu (Kohlensaure) koja izhlapi. Vrienjem pretvori se za 8—10 dana sladorna tekućina u žestoku alkoholnu, iz koje se alkohol može isto tako prekapljivanjem (destilacijom) u posebnih aparatih izlučiti u obliku šprita od 90 i više ^l<} alkohola, kao što se na pr. iz prevrielog šljivinog koma dobiva šljivovica, ili iz vina cognac. ,,. Tim je u kratko teoretično protumačen postupak fabrikacije alkohola iz drva, koj je kako prije spomenuh već davno poznat, nu kojeg praktična izvedba istom u najnovije doba omogućena. Trebalo je naime cielu izvedbu postupka, sjstem strojeva, uporabu radne sile itd. tako priudesiti, da vrieđnost proizvoda nadraašuje troškove fabrikacije, jer je naravski samo pod timi okolnostim oživo *) „Oesterr. landwirth. Woclaenblatt´´ 8, Jahrg. Nr. 6. |