DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 3/1883 str. 36 <-- 36 --> PDF |
— 184 — storu moraju odstraniti. Uporaba cadje za tiskarsko crnilo, pa i u bakro- i kameno- tisku jest poznata, 5) Obrti, kod kojih se stanovitimi kemičkimi sredstvi iz šums! :- Prije nego predjem na promatranje pojedinih ovamo spadajućih obrtnih grana^ spomenuti mi je, da je glavna sastojina drva stanični na ili celluloza (ftifio O5) *), ona tvar, koja u čistom stanju u obliku pamuka poznajemo. Množina celluloze u suhom drvu iznaša do 94 post.; ostatak odpada na razne u soku raztopljene anorganičke te organičke tvari. Celluloza spada medju ta´kozvane uglične hjdrate, medju koje spada takodjer škrob, tekline, te vrsti sladora. < ._ Proizvadjanje celluloze iz drva u svrhu fabrikacije papira. Već godine 1772. predložio je Jac. Christian Schaffer^), da se celluloza kao surogat za,prnje u svrhu fabrikacije papira upotrebi, nu istom u novije doba omogućena je praktična izvedba te naniisli. Danas pretvaraju se mehaničkim i kemičkim putem velike množine drva u papir. Produkt mehaničkim načinom pro^ veden nazivlje se drvovina (geschliffener Holzstoff, Holzzeug); kemičkim putem pako dobiva se skoro čista celluloza ili staničnina. Produkti ovi rabi se kao surogat za prnje kod fabrikacije papira. Za fabrikaciju celluloze upotrebljava se ponajviše samo drvo bora, omorike te jele. ^) Drvo se shodnimi strojevi sreže u male kockaste komade, koji se u velikih zatvorenih kotlovih pod tlakom od skoro 10 atmosfera, 4 sata kuhaju u prilično jakoj natronovoj lužiji (Natronlauge). Kod tog kuhanja odstrane se iz drva sve tudje tvari, kao smola, škrob, bjelankovina, intercellularne tvari itd., te preostane kaša od skoro čiste celluloze. Ova se sa vodom dobro opere te time natronova lužija odstrani, zatim bieli sa chlorovim vapnom (Chlorkalk), a konačno dovede u oblik pločah, te osuši. Iz 400—500 klgr. drva dobije se 100 klgr. suhe biele celluloze, koja se sa primjesom prnjah može za fabrikaciju dobrog tiskarskog te pisaćeg papira upotrebit. U Aschaffenburgu proizvede se svakim danom 100 centi celluloze iz 500 centi borovine. ´ Mnogo se celluloze-kod tog postupka izgubi, jer se djelomice uslied velikog tlaka u vrućoj lužiji raztopi. Ova celluloza se takodjer u novije doba i za razne druge svrhe rabi. Tako za pravljenje sudova, škrinja, za razne ornamente *) 0 kemiekom sastavu drva nije znanost jošte koiiaeiio svoju rekla, nu za naše svrhe od ; govarat 6e gore navedeno. *) Sammtliehe Papierversnche, Regenf^bni´g 1772. ´)Prva fabrikaeija 7,a eellulozu otvorena je god. 1865. u blizini PMladelphie n mjestu Manayunku; god. 1868. otvorena je takova tvornica u, Cone-Millsu kod S,ydney-a n En gleskoj, a god, 1871. i sljedećih god. otvoreno je pet tvorniea u Švedskoj, U Njemačkoj ima danas sedam ovakovih velikih tvornica, |