DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu



ŠUMARSKI LIST 2/1883 str. 40     <-- 40 -->        PDF

— 82 —


kotar, požežku županiju i gornju krajinu, u koliko se bo kod nas prema tome


i odnošaji tla, gorja, podnebnih kao i geografskih odnošaja razlikuju.


Na čelu svake skrižaljke imala bi biti kratka oznaka karakteristiice stoj


bine tla i razreda prihoda, na koji se oduosua skrižaljka odnaša.


Sadržaj skrižaljka tih pako imao bi po mogućnosti biti sledeći:. U prvom


redu doba starosti sastojine, od deset do deset, odnosno pet do pet godina,


zatim razrede prihoda uz sledeće izkaze, obzirom na glavnu s as toj inu:


1. Broj stabala.
2. Ploštine temeljnica stabla 1-3 metra iznad zemlje izmjerenih.
3. Poprečnu visinu i debljinu sastojinu sačinjavajućih stabala.
4. Poprečni prirast u visinu.
5. Ukupna nadzemna drvna gromada.
6. Ukupni poprečni prirast.
7. Periodični poprečni prirast.
8. Postotak prirasta, reduciran na prvu godinu porasta i drvnu gromadu
te dobe priraštenja.
9. Oblični broj sastojine t. j . količnik, ukupne nadzemne drvne gromade,
kao brojnika i proizvoda ukupne plohe temeljnica i poprečne visine stabala,
kao nazivnika.
10. Normalnu zalihu.
11. Užitni postotak t. j . količnik nadzemne drvne gromade i normalne
zalihe, pomnožen sa 100.
Pod glavnom se sastojinom imade razumievati, ona čest sastojine,
koja preostaje nakon svojedobnoga vrsti drveća odgovarajućega proredjenja šume.
Skrižaljke medjutomnih prihoda pako, imadu sadržavati odnosne izkaze
drvne gromade dobivene prigodom tih proređjivanja. Boljeg razjašnenja radi
dajemo eto „skrižaljku prihoda za bukovu normalnu sastojine, L stojbinske
vrstnoće" po profesoru Franji Bauru (vidi: Baur „Die Rothbriche" str. 98.)
(skrižaljka sliedi na sliedećoj strani).


Što se nadalje, izbora, veličine i omedjenje onih sastojina odnosno uzornih
ili pokusnih ploha tiče, na kojih ćemo sama iztraživanja o prihodu praviti,
to valja sliedeće zapamtiti: Iztraživanja se ta imadu po mogućnosti, lih samo
izključivo po normalnih i jednolikih sastojina poduzimati.


Pod normalnom, razumjevamo pako ovde takovu sastojinu, koja se pri^
mjereno vrsti drveća i stojbine, uz normalni naravni razvoj i povi´šje od bar
1 hektara, osobitim uzrastom i podpunošću sklopa odlikuje.


Jednoličnost se zahtieva, obzirom na stojbinsku vrstnoću, starost, sklop
sastojina, te mjere preračunavanja gromada.
Veličina površine istraživanju podvrći se imajućih sastojina, neka barem
iznaša:
a) za starije sastojine [(Baumholz) sa više od 20 cemtimetara u promjeru
1,3 metra iznad zemlje] 0,25 hektarah.