DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 2/1883 str. 21 <-- 21 --> PDF |
— 63 biti, neće ni blago u branjevini ostaviti, da i dalje možda štetu pravi, možda i zato jer se blago neda ba^. tako lahko iz dobre pase iztierati. Ta naknada izgona medjutim uvrštena je i u novom magjarskom šumskom zakonu. §. 101. Polag §. 26. k. z. su s odsudom zbog zločina spojene posljedice kazne normirane koli u kaznenu zakonu toli gradjanskimi i političkimi propisi, a dotičnik je za cieli život žigosan, te lišen mnogih gradjanskih prava. Time bi mogli do toga doći košto i sa zakonom za imovne obćina od 8. srp. 1881.; gdje se svaka letva koja ima preko 10 cntm. debljine krađjom smatra, — da za koje vrieme budu riedki koji ee imati pravo glasa kod raznih izborah itd. I s toga se u ovom paragrafu ustanovljuje da te posljedice iza ovršenja kazne eventualno i prestati mogu. §. 102. U tom §. se navadja, da se imade vlastniku za stojeće ili posječeno, ali za uporabu ili prodaju jošte neizradjeno stablo, ako se ukrade, vriednost ukradjenog drveta nadoknaditi, koja se proračuna polag cienika. Za počinjenu štetu t. j . prije tako zvanu posrednu štetu pako (§. 72.) koja se stoga računa, jer je to drvo u riedkoj šumi, jer se gubi na prirastu, jer je bilo u najliepšem rastu, jer se time za buduće gubi dohodak od uroda ploda n. p. žira i bukvice itđ. — imade se polag ovoga nacrta računati jednostavnije a shodnije. Priračuna se naime za počinjenu štetu k vriednosti % ili Va i^^- od iste, kako već odnosni §. ustanovljuje. U ovom slučaju V3, a osim toga se kazni globom u visini obih svotah ili zatvorom u smislu §. 83. §§. 103., 103. i 105. Sliedi iz prije spomenutog i netreba posebnog obrazloženja. §. 106. Ako li se u zabranjenoj šumi koja se je vidljivo označila šumsko sjeme krađe, koje bi se imalo kupiti za sadjenje ili u obće za što bolje unovčenje, ili je naravno pomladjenje, to se time vlastniku šume mnogo veća šteta nanaša, nego li takovom kradjom u otvorenoj šumi, — s toga se u takovom slučaju i imade osim vriednosti, još i dvostruka šteta naknaditi. §. 107. i los. Govore jasno te netrebaju posebnoga razjašnjenja. §. 109. Po njekih hrastovih i bukovih šumah običaje pučanstvo obkresivati stabla za da si ogrievna drva što bržje pribavi, te odsječe vrh i ostale grane hrasta, te ga reć bi gola ostavi. Takovo stablo nemože više rasti, ili bar počme trunuti i gnjiliti, tako da mu onda samo još neznatna vriednost ostaje. Ta se šteta imade s toga vlastniku nadoknaditi sa V´^ vriednosti stabla; itd. Tko pako stablo oguli ili podbieli, što čine rado medjaši, da se stablo prije osuši te onda odstrani, za da im sjenu ne pravi, ili ako se vatra polag istog naloži, ter isto samo opali da u rastu zaostati mora, te se s vriemenom osuši, imade isto tako štetu sa ´4 vz´iednosti naknaditi. §. 110, Netreba razjašnjenja. §.111. Krčenje i prisvojenje šumskog zemljišta za druge vrsti kulture preuzelo je u njekih kotarih goimje krajine i odviše mah, tako, da ljudi pod |