DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 1/1883 str. 26 <-- 26 --> PDF |
— 26 — mlađje sastojine pako, kao i oue nakon g. 1874. posječene sastojine, nemogahu da bome na prihode ote uplivati; pa je ipak kraj svega toga kataster uzeo u račun posije godine 1875, one od g, 1850. do g. 1874. u doraslih sastojina, dotekavše nuzgredne prihode, i za sve prije g. 1850. kao i posije g. 1874. nastavše mlade sastojine. Kataster bo veli: Ova ili ona jedno ili dvadeset godišnja branjevina spada prema stojbinskoj joj vrstnoći, vrsti uzgoja i drveća u ovaj, n, p. drugi razred stojbiuske vrstnoće. Drugoj stojbinskoj vrstnoći, pako odgovara po ljestvici čista prihoda, odnosno priraštaja, godišnji popriečni prirast od 2.5 jedrih metara, iz toga pako sliedi da joj je i cisti prihod, jednak čistome prihodu dorasle sastojine iste stojbiuske vrstnoće!! Pa ipak je baš i u ovom tako zvanom čistom prihodu, sadržan takodjer i onaj ustanovljeni prihod nuzgrednih užitaka starih sastojina. U tome se pako, a sa mnom i svi šumari u obće, sa g. Tomićem podpunoma slažem, gde veli, da normalno stanje šume postići, cilj je naših gospodarskih naprezanja, a onaj je način bez dvojbe najracionalniji, a i najbolji po nas, koji nas najsjegurnije i najbržje cilju tom dovodi. Jer u tom smislu neoporičem ni onaj „dokazom" služeći navod: da drvna gromada, podpunoma obrasle rali šumske površine, podeljena sa dobom starosti te sastojine, poprečni godišnji prirast označuje. 0 toj se činjenici medjutim u tih razprava ni neradi. Neradi se nadalje o tome, ni obzirom na predmet tih naših razpra, već se tuj radi o čistom prihodu šumskoga tla, po kojemu se isto ond^ oporeziti imalo bude. Šumska renta i renta šumskoga tla pako nisu pojmovi synonimni brojna im se vriednost bo vele razlikuje, ter pošto sam ovu u svojih „Silhoueta" dovoljno jasno i temeljito označio, to držim, da mi netreba sada tuj, taj predmet i još jedanput razglabati, najmanje pako i mome protivniku, za koga sam sada dovoljno osvjedočen, da kao nepopustivi pristaša stare škole „nečistog prihoda" (Brutoschule), principija nauke o Čistom prihodu, baš načelno perhorescira. — Bilo mu u tome od sele prosto polje i Pouku, što no ju gospodin protivnik, toli ponosno na kraju svoje „Obrane" spominje; da i zakon sam tobože naredjuje reklamaciju, u slučaju neistinosti katastralnih radnja, primam, ma sve da mi je već i od prije poznata, na znanje. Da se pako i gospodin Tomić tim reklamacijam utiće, to me dovadja do zaključka, da ju je naveo samo stoga, što i on sam osjeća, da bi način kako kataster čisti prihod ustanovljuje mogao možda ipak do krivih zaključaka dovađjati? Pa kako i nebi, kad samo i pomislimo, koli se raznoimene fictivne i nenaravske kolikoće zajedno izpremješaše i u medjusrbni odnošaj svadjaju?! U ovome je postupku očito izražen manjak ma baš svakoga načela, koji je po svoj prilici takodjer i sklonuo, da se je onako ma baš bez osnove, takove HiiiliaiHHiiliiHiiiiiiiii |