DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 5/1882 str. 47 <-- 47 --> PDF |
— 279 — rodno gosp. obzirah, imadu se pošuiiniti, te u buduće s istiraa u smislu §. 2. postupati. §. 170. Koja mjesta će se pošumiti i u kojem vriemenu odredit će zem. vlada na temelju pi^edradnjah šum. nadzorničtva, koje će otom prije saslušati vlastnika i susjedne interesente, kao i pol. oblast, te neće li vlastnik ili ostali interesenti odredjeno pošumljivanje izvadjati, to će zem. vlada po Šum. nadzorniČtvu isto izvesti, kao i za dalnji nadzor shodna odrediti, nu na trošak dotičnikah. Pošumljenje dužan je izvesti ponajprije onaj ili oni kojeg ili koj li posjed time zaštićen bude, nu može i sam vlastnik svojim troskom to posu mlj ivanj e izvesti. §. 171. Država podupire pošumljivanje: a) privremenim oprostom od poreza za površine koje će se pošumit (z. c VII. ug. hv. od g. 75. §. 6. toc c); h) bezplatnim dielenjem sjemena i biljkali; c) pozaimlj ivanj em novacah u onih slućajevih, ako U se je pošumljivanje ureda radi odredilo te dotičnik ili više njih vjerodostojno dokažu da svojima silami nemogu te radnje izvesti; d) novčanom pripomoći u slućajevih, ako \l se je pošumljivanje ureda radi odredilo te. interesenti dokazati mogu, da će iz tog pošumljivanja očekivat se imajuća korist manja biti od troska i npotrebljivanje rad nje na pošumljivanje. U takovom slučaju imade država razliku izmedju očekivat se imajuee koristi i one nastalih troškovah u godišnjih obrocih polag napredovanja poŠumljivanja, bez svakog prava na naknadu kao dr/avuu pripomoć dozvoliti. Zakonodavstvo će od godine do godine ojn-cđjeljivati svotu keju će moći zem. vlada kao zajam ili pripomoć za posumljivat-ije upotrebljivati. §. 172. Grlede pošumlenja goljetih na krasu primorskom izdati će se posebni zakon. Prilozi za poviest suma i šumskoga gospodarstva kod Hrvata objelodanjuje Fran X- Kestereanek. XVL Govoreći prije o zlosretnom pravu ,,reserve^´ po sve one dielove domovine naše, koji pod mljetacku vlast podpadoše, spomenu:´ mo takodjer i to, da je "baš to re;iervatno pravo bilo prvim i najglavnijim uzrokom zatoru prekrasnoga nam njekoc, a do.nas toli golietnog i strahovitog primorja. Nu ipak nam je s druge strane priznati, da su pojedini mljetački gubernatori Dalmacije i sami video očito propadanje te prekrasne zemlje, opetovano nastojali, ne bi mogli izdanjem shodnih zakonskih |
| ŠUMARSKI LIST 5/1882 str. 48 <-- 48 --> PDF |
— 280 - , . ustanova bar po nješto na put stati sve to većemu haraženju šuma i ogoljeoivinju zemlje. Nu žali bože slab je bio uspjeh ovih toli koristonosnih koli i liepih naredaba mljetacke vlade, pošto se republika slabo brinula za vršenje istih, ako se nije radilo o vlastitoj koristi njenoj. I tako vidimo, da ni najbolje naredbe nemogabu pre.čiti, da se nebi i nadalje naša gora plienila i pustošila. . Medju najznamenitije naredbe ove vrsti, spada nedvojbeno ,,agrarni zakon´^, koga je g. 175´6. Dalmatinsko - Mljetaöki gubernator G-rimani izdao. Osobitu važnost pako po šumarski razvoj u nas imade, obzirom na to, što sadržaje u XX. i XXIL odsjeku, takodjer i više ustanova ticućih se uzdržavanja kao i čuvanja t. z. .,svetih gajeva" t. j . oriih pašnika (?) koje je svaka obćina posjedovala za obou porabn paše tegleće marhe. Ovi su gajevi bili ostanci tako zvanih „svetih gajišta´^ poganih dalmatinskih Hrvata. Na ovih se gajištih rečenim zakonom, strogo zabranjivalo svako krčenje drvlja i panjeva, koji bi se prestupak kaznio globom do 100 dukata. Buduć da su se ovi obeinski „gajevi" smatrali svojinom svijuh občinara, stoga bje strogo zabranjeno na takovih zemljirštih graditi ograde ili branjevine. Isti zakon- nalaže još i u odsjeku YII. svakomu posjedniku zemljišta, da mora na svakoj rali posjeda, po šest voćka, kojegodj vrsti zasaditi, koje da će ostati kroz 20 godina proste od svake desetine. Ovi su se pašnici po imenu, sve do danas uzeuvali kao šume. Konačno nam budi ovdi joj spomenuti, da je kulturno stanje u Dalmaciji, pod konac ovoga vieka bilo veoma žalostno. Jur ćešće spomenuti nesmiljeni sustav trgovačke i državne Venecije, ostavi tamo na tielu hrvatskoga naroda stotinu rana. Sve se u državi upraAdjalo na vojničku, inostranci talijani zaokupili imanja i časti, nasiljem i neosnovanimi državnimi tereti pripravila se materijalna propast narodu, a monopolom trgovačkim, dogodilo bi se napokon, ono što je proricao sam Mljetčanin Foscarini, da će skoi´o vladari Dalmacije imati čuvati mjesto podanika kamenje i hrpu prosjaka. 0 polovici vieka opažahu već sami Mljetcani, da će im propasti ta zemlja, ako joj skoro boljom upravom ne pomognu, njihovi izaslanici veru se više puta po zemlji^ da izvide pravo stanje puka, dok ne priznaše g, 1790. i sami, daje onaj vladin |
| ŠUMARSKI LIST 5/1882 str. 49 <-- 49 --> PDF |
~ 281 »-, siistav takay, da ne može donesti narodu nikakve koristi, „Narod", vele oni „ne žive viSe u kucah niti kolibah, već u špiljali ^ niedju šumicami i kamenitimi prolomi poput divlje zvieri. Zemlja položena je u sretnom podnebju; ukrašena je prostanimi poljanami i obilnimi prostorinami za stada; oplakana morem, na kom su posijani mnogobrojni otoci; u njoj obitava jak, kriepak i krasan narod: pak ta zemlja da danas svojim političkim i moralnim stanjem uzbnđjuje sažaljenje u svakom gledaocu. Još prije kratko doba prenosnica kulture italske u hrvatski narodj postala je sada robinja bez kultu}´e i napredka´^ XVIL- Sve veće propadanje suma po banovini, a hrvatskom primorju napose, prinuka kraljica Mariju Terezijuj da je g. 176)9. izdala na hrvatskom jeziku zaton , u kom se koli o cayanju. tako i zaštiti i uzgoju šuma razpraylja. Brojeći mi taj spis, u obće medju najznamenitije u povjesti šumarstva kod nas, spomenuti ćemo mu eto doslovce sadržaj:" „Mi Marija Therezija 7. božjoai milosćum rimska cesarica udovica. .^^´ Ugerska, Pemskaj Dalmatinska^ Horvatska itd. kraljica apostolska Itd. itd. Materinskom prigledbum i osebujno milostlvnom skrbljivoSćum, koju imamo za liascn, i dobro obcinsko predragoga navn kraljevstva ugarskoga pretegJiutij i povekšati; v pamet v žele i spo^^uale jesmo, kulike s^rednosls i hasnovitosti je stalno neprestano lugoVj gajov, dubrav i loz, vu dobrom i. cvetucem stališu začuvanje, i z deržavanje, škodljivo pako suprotivnera uaćinom; ako zmešano, i prez reda seeeju se, njihovo na uikaj spravljanje i opuŠeenje. Sadi toga zinašle jesmo osobujuu potreboću prez v sakogr. izpriÖavanja, dobroga reda vu sečenju i uživanju lozj vu ovo kraljevstvo taki Y peljati i početi. , , . . . V sem dobi´o znano je", kuliko basne dugovanjem človečanskem donaša, i kak potrebno, i basnovito je ne menje v sakomu po sebi, kak i V semu skupa oreagu lugov, gajov. dubrav i loz Čuvanje i zdržavanje, ne samo za hiž podiganje, i delanje, v sagdašnje kruha pečenje, jestvln i vsakojačkeli napitkov pripravljanje, svetlostjufn, i vrućinom zdržavanje, i krepenje Čioveka, i za ostale žitka človečanskoga pomoći, i potrebcće ; neg;o talikajSe za soli^ železa i ostaleb rudneh jam kopanja, i tuliko uavukovj i meštrij napravlanja zevsema potrebuje se. " Poleg svedočanstva vendar istoga spoznanja navčile smo se, i dobro V pamet v žele, da nepreceujeui ov kraljevstva kinć kruto za malo drži se, i za euvauje i zdržavanje njegovo niti najtnenša ima se skrb, na tuliko da lugi, gaji, dubrave i ioze zvekšem talom ali nemar.jo i razsipno sečcju * FoSto je u originalu starinski pravopis težko iitljiy, uzesmo pisati novim pravopisom. 21 |
| ŠUMARSKI LIST 5/1882 str. 50 <-- 50 --> PDF |
— 282 — sü. ati hametoin izkorenjujii. fcer di-ugde ua uei^^taeriie i prevelike gorice, drugde pako na nehasnovitn dohadjaja pustoću pre^i skrbt budiičega njihovoga BaraŠtejija^ i povekšavanja, tak da ako se znović po v peljanom kakovon) redUf i pravom secenja drev iiačinu, za dobro v sakoga vlastitoga, i za obćinsku haseu ovoinu x me§anomUj raxsipnoniu i Škodljivomu sečenju etauovito vreme i naredbe itepostave, bojati stanovito se je, da nebi v se kraljevstvo vu onih takaj mestah, vu kojih sada jošte lugov, gajov, dubrav i loz za dovoljno je, negda pomeakanje, i falingu drv terpeti moralo. Da anda za ovu obeinsku falingu vu vremenu skerb vuzme se, ter i za dojdučeh odvetkov basen preskerbi se: zato ovoga za loz čuvanja, i derv seeeBJa ißilostivno dokončale jesmo dobroga reda ob^nariitij i očituvati: Po kojem neöemo od o5ivestne, i vn pravioah aaderžane gospode zemeljske oblasti kaj odv^zeti, i od imanji v zivanja slobodnoga nikoga prepreČiti; nego samo kuliko poleg razuma, i istoga loz Suvanja, i zderžavanja, ne menje ob<5inska potrebe<5a, kak v sakoga po sebe basen potrebuje, nje najprvie ua to nagnuti hotele jesmo, da oni koji drugać najvekšu Yii imanjih svojih na loze skerb, i pregledbu ; poglavari pako v seb orsaga varmegjib s koznujuću za basen obdinsku pazku imati bi morali j za svoje lastovito dobro i obćinsku liasen drugern dobru peldu dadu, i da terse, da ov naöiii polag´ prilike, i mogućnosti kraljevstva, most, vu imanja, i ladanja kak najberže v pelja se. V&e ovo nakanenje, i hasnovito z;a Čuvanje^ i zderžavanje vu dveb oveh delih, oseluijne pazke vređnih stoji ; z kojem najmre redom; Prvi e loze stare seči ae imaju? Drugo c z kakvim naeinom mlade Öuvati se, i zderžavati se na rastenju moraju? i ovak, i na potlam za v sako ieto derv seČenje preskei-beti se more: na koji eiij i konec: 1. Tak vekše, kak menše loze poleg pravoga razuma, i apozuanja jednako razdeliti, preštimati, dapače ako je moguće, i žnoruin, ali po brojeüju koračajev, ah z drugem spodobnem naÖinom z raenti se, i nu tertija natura ili ti narav, I fela derv spoznati se mora, i proba vuöiniti kakovu najmre vuožinu derv nadonesti mogu. ter tak stanovit klaftrov i derv tulikajŠe mešterskih broj za vsako Ieto odrediti bude se moglo, doklam po premenjenju let, ona isfa, koja je izsečena loze stran, opet prikladna postane za seßenje: ter tek za posećeuuva zadnji put strankum, oude i pak počimljejuć, kade najprvi*^ poćelo jese seÖJ, neprestanjeno čez dojduća leta sečenje naj se ponavlja; kak vu priložna na koncu ove naše naredbe naštanpano tak prez lišća, tak zllMem loz^ ovo isto kaže se. 2, Paziti se moraju, ]eta derv-na dostojno rasćenje potrebna najmre: Derv i i s t e n e h ; Hrast uavadnem načinom raste do let okolo . : . . . . , 200 Javor do iet .............. iOO ali 150 - Bukva dok zraste za potreboÖu ter z jači se vu mestu plodnesem raste iet -....... , 120 vtt nepiodnešem. . . , . . ,,. . . ... .´ ´ . . 150 Top ,. vu mmtu vielem, i podig^j.eaoiE od leta 40 do 50 |
| ŠUMARSKI LIST 5/1882 str. 51 <-- 51 --> PDF |
— 283 ~ Verba od leta . \ . . , . . . ... . . . . 20 do 30 Jal&a od leta . , . , . . . . . . . . . , . 40 do 50 D erv pr ez lisda. Jelva, Cmrek, Tisa med osem desetimi, i sto letnai. 3. Akoprem gore rečena poleg razluöavanja derv pravdenoga povekšavanja je doba, i za nekoja vuživanja, i stanja delanja stari lirasti, i druga derva jesu potrebna, za vsagdagnju vendar kurenja potreboću zado3ta jesu. Loze hrastove let . . . . . . . .... . 30 ali 40 Bukove ali javorove let . . 25 ali okolo 30 Crarekove, Jelove ali Tisove^ let 20 Topolove, Brezove, Brestove ali JalŠove let ...... . . 10 Dapače verbi poklam z raste v sako treće leto moreju se obseći svrži. Znati vendar i dobro paziti je, da derv imenuvaneb doba nemora se V zeti, i deržati za takovu naredbu, koja faliti nebi mogla, ar kajti vnoga: isto mesto, zemlja, i deržanje, kade takavo dreva rastu, premenja; zato rnesta spoznauje, hitrešega, ali kesnešega povekšavanja v sakoga loz ladavca navČifci hodö, kakova doba derv je prikladna za potrebo(^e. i na kuliko let loze razdeliti moraju se. 4. Pokehdob stara dreva, ako sečeju se, nepuSćaju rada iz sebe mladice, zato vu mestah osebujno takoveh, kade faliuga je derv, penj dreva skorenom skupa mora se skopati, i na mestu onom vu zemlju drugac vuhku, i po istom spuknenju korena rahlu nekuliko zern želuđa posaditi, i zemljum pokriti, 5. Da pak tulikajse i za druge potreboće skerb, i prigledba v zeme se, V sako vreme, vu kojem stran loze onomu letu odlučena izseČe se, dreva cimermanska, i za stanje delati potrebna, kotera ravna rastu, niti V nogo herg po sebe, ali sveržib imaju. 2a vekivećnu i neprestanjenu od ognja, i ognišća vu miru moi´aju se ostaviti lozu; kakti takaj i fele derv tverdeŠih za mlinare, kolare, tišlare, i pUtavare,,i za druge spodobne megtex´ske ljudi pi´ikladneh od kurenja, ter za rečene potreboče zbog vekse cene i ladovceh hasni čuvati imaju se. 6. Zadovoljna skerb v zeta bude za dervo meštersko, ako vu nticsfcu jezero- Šest- sto četvero vuglasteh bečkeh klaftrov šestnajst spodobneh ostavi se drev, z kojem! do dojdačega leta sečenja dreva potreboči zadovoljno vučini se, i pregledi se, ova pak dreva, kuliko more biti m jarkih, i nizkih mestah moraju se zebrati, da nebi z jedne strani senenm svojura drugem podrastučem na škodu bila, z druge strani da bi od vihra i ostaleh vetrov sile segurneše´ Čuvala se. Kade pj^iko dreva mehka je^´u ova vi§e puti, navlastito pako vu četerdeseteh letah ijonćema dva^ ali tri pute poseči moiaju se; kuliko zbog zroka vekse hasni, tuid?.o i rndl toga, kaJti star koren neče tak lehko i plodno iz sebe mladice, i sverži puščati; pelda ovoga ima se vu topolu, i verbi, kajtI ova vu treh letah i^a gnojni i turati zemlji na tuUko i više palcev na debelinu z rasti znadu: koje drev felc tak dug vu zemlju do polovice nege zakopane mladice, i zeleue, doklam koja na sveržih za obsekanje giad^a prez visokeh hergih je, kotere sveržt tak ob3€;iene debleše drugde posuditi, i verbe povekšavati mogu se. |
| ŠUMARSKI LIST 5/1882 str. 52 <-- 52 --> PDF |
. ,™» 284 ™ ´ 7. Derva ne samo moraju se poseći, i na klaftre složiti, nego tulikajge. koja za dojduce protuleće, i leto odlučuju se, vu zimi van iz loze moraju se izpeljati; i to do konca meseca susca, a!i konĆema do polovice maloga travna, đa bi tek loze od ovoga meseca, do konca velikoga mešnjaka, kakti zaperte prebivale, i z mirom bile, da nebi taki vu početku dojdučega prvoga protuleća, i tak na dalje z vremenom v sakojacke fele drevam mladice puš(5aJLi(5em, i zelenit se po6imajućem, .i mlađem, ter tenkem gibicam za koii, i zmarhum voznum kvar se vućiniL 8. Stran poseČena cez šest let, kad dreva podrastu, iz korena marlivo naj se zesnaži, da tako dreva podrastujuća z vekšem povekšavanjem podigati budu se mogla. Paziti vendar mora se dobro, da nebi drevo sekirum se ranilo, ali sverži istoga penja odsekle se, nego samo poleg korena pri zemlji male sibicej i klice dreva, koje na viŠinu nigdar nepodigaju se, moć vendar razstujućemu drevu jemleju, morajri se podsećl. 9. Kade vekša drev falinga je, onde naj se v zeme siroöka mesto sekire, kotera samo 2a kalanje drev naj se jemlje, i nuea 10. Iste takaj poseceneli drev sverži, i verbunci nemoraju se ostaviti, nego vu pnšle, i bremenca skup spraviti i zvezati, da kada obzebneju, za potrebno vuživanje budu. 11. Da posečena vekša dreva z opadanjem svojem lozici mlađi^ koja stoprav počne podrastuvati, ne naškode, sečenje takoveli drev na stran od oveh mladeli najbolje praznu ravnati se mora, i od preved nagloga, i žkodlivoga opadanja v sečeno drevo z lanci, i z drugemi vu zgovoru dvadesetom izpisanemi naöini pomagati se bude moralo; ali kajti bolje je, dreva ovakova onda, i onde najse poseceju, kade poleg odlučenoga odredjenja seSenje dokonča se, ali poleg reda let povraća se. 12. Na tuliko let ´oze razdeliti moraju se, vu kulikeb iytah poleg gore rečenoga navuka posečena loza zrasti more; niti pervo seČi dopusča se, doklam red na ovu, ali onu stran vre jeden put posečenu nedojde. 13. Odkuda v saki skrbljiv, i marliv gospodai-, i loz Čuvar, i laclavec vu knjigu na ov konec osebujno napravljenu naj zapiše tak broj klaftrov drev, koje v sako leto poseče, dobi, kak tulikajše i red, poleg kojega loze seČl se moraju, i skupa kulike fele drev tverdečeli za vsakojačke me- Strije, lagve, i obruče potrebne posekel je, naj zapiše. 14. Stalna jjazka, i skrb imati se mora, da zvan loze za ono leto odredjene za sečenje, gore rečene fele drev mešterskib vu drugi seči mestrom naj se nedopusti. Nego v sem ovem odredjeno onoga leta drev seeenja mesto naj se odluči; nego ako bi možibiti zvan ovoga mesta vii drugeh loze stranali od vetra HČena, ali iz drugoga kakovoga zroka posušena dreva nahadjala se. 15. Za ogenj, i kurenje ona osebujno vzeti se moraju derva, koja gerbava, i hergava, i za. hiz delanje neprikladna najdejn. se: ravna pako navlastito jalova, smrekova, tisova na veksu basen za deske, šindol, i roženice, i ostala za biž napravlenje potrebna, čuvati se moraju. Odkuda .osebujno skrb, i pazka imati se mora, da se dreva, kotera v sakojačkem mestrom, kakti mlinarom, piltavarom, strugarom, tišiarom, pintarom, i osta |
| ŠUMARSKI LIST 5/1882 str. 53 <-- 53 --> PDF |
— 286 - lem drugem prikladna jesu, z dervi za ogenj, i kuvenje odlucenirni nezmegaju; tak tulikajše suprotivnom načinom i od oveb naj se neostavljaju gerbava,. i hergava, kotera z kiiliko vekk>m - težkočuin seceju ße, tuliko lagle po težakeb dervo sekajuGeh ostavljaju se, i ovak na po konec´konca ze-^ gnjijuj i na nikaj dojdu. 16. Osebujna pako za öuvaiije i zderžavanje loz naredba vu tom postavljena je, da se simo tamo z mešano prez reda i zbiranja derva ne- sečejti, nego od falata, do falata odredjeno sečenje, zverseno naj se obdržava, i naj se Öuvaju, ter dobru pazku imaju derva sekući, da ^ kakovo -nohasnovito staro drevo, zato kajti se neda, i nemore labko šeći, i kalati, ćelo neostave: nego vse drevje, i derva za ogenj, i kurenje prikladna, zvan oneli, vu koje se je ufati, da za posel, i potrebocu hiž đelanja zrasti kote, ali za seme čuvati se moraju, skupa s peuji, i doli leže<5em. drevjem naj poseČeju na falate, i vu klaftre oprave. Sekiron^ pako, ali z pilum drevja na visoko, nego tia pri korenu naj se seku, alt pile, da penj oäsehenoga. ali piljenoga dreva, koliko mogude jednak ostane zemljum. Ovo pak razđelenje polag stanovitoga let odredjenja razmeti se ne mora od maleb loz falatov> koje možebiti gospoda k dvorom svojem, ali isti takaj kmeti k svojoj kmetiji, i selu spadajuSe razAucene imaju: ovi vendar z dopnSeenjem gospode zemeljske vu vremena zimskom, kada menŽe drevide snegom pokriveno po opadanju vekgeb drev tak lehko uepolamleze, i nepokvari, derva za buduće onoga leta. potreboće šeći, i odpeljati naj se terse. Ova vendar dobro pazeć, i obdeiT-avajue poleg naredbe vu broju 43 zaderžane. 17. Najprvić vsigde kuliko je moguće na zemlji ležeća sulia, i simo tamo preMtana dreva, ali vre zdavna posećena iziskati, i na liasen zeseći, i izpeljati moraju se, i tak loze od oveh , i nehasnoviteh ^ kakveh goder klic, ili ti mladić drevja, kotera se pase tulikajše marha (kade ovo loz doba, i pristojnost dopušća), vnogo prepreĆujuć zeznati se moraju, ter onda stoprav Uno drevje poleg gore rečenoga odredjenja šeći se more. Vu istom pako derv posečenfu stanovita poseSenoga dreva mera: t cepelišev jednakost naj se obderžava, da potlam praveje na spodobu Četvero vuglastu vu kls,ftre dreva spraviti, i kuliko tulikajše vsako se leto derv |)oseće, skerbljivije spoznati, i zapisati bude se moglo. Ako se pako mesto sekire pila vzeme, delo ležeše, i boljše za derv gospodarstvo bude, ar vnoga, kada se derva seceju, iz njih raztepu se, i na falace na stran padajuća zgubivaju se. 18. Kolarom zvan mesta za seöenje odlućenoga vu dalešneh i skrovneb lozah dreva šeći slobošćinu dati pogibeljno je , radi toga kajti zvan oćih postavljene penje, i zverži derv skriti, i takaj ista drevja ravna otajno odnesti priliku lahko najdu. 19. Neprepisuje se, istina je, na kojoj strani loz odredjeno ovo derv sečenje pričeti se mora, ar ovo na volji gospode zemeljske, I spametnom gospodarstvu, i oficirov imanji ravnanju, i ubiranju stoji. ništarmanje vendar odredjeno drev sećenje mide pričeti razum svetuje, kade za sečenje najbolje prikladna naliadjaju se derva, ali kade vetrom, i posušenju : ali pak na medjah tatbini, i otajnomu sećenju, ali navalenju susedov bližueh podvTŽena jesu. Obćinskem pako načinom obđržati se mora, da dalešnje, |
| ŠUMARSKI LIST 5/1882 str. 54 <-- 54 --> PDF |
- 286 potlam pako bliznese loze najse seeejti, vu ovih da podsečena derva polahko nezegüijn, i prez hasBC neprejdu. Ove da v\i vsakom pripeSenju, pot- reboći ladavcti taki prilične budu, obćuvaju se. 20. Ako nova, i mlada loza dosta vre gusta je zvasla, i drevja, koja za seme ostavljena jesu, već nepotrebuje tak ova, kak i druga drevja za stanje, ali drugu spodobnu potreboćti poleg naredbe broja 15toga na dojdtića leta, vu lozi, vu kojoj slobodno je šeći ostavljena; ako natuliko jesu se zjaČila, i deblejše zverži tak razpusćaju, da podrastućoj lozi ^ i dreviću na škodu jesu, istina je podseßeju, ali vendar pervleje oklesfcre, da z opadanjem svojem mladicamj 1 sibiSću vekši kvar nevćine, i da, poseČeno drevo; na onu stran, na koju derva sekući kani, leže opadne, ova imati mora se pazka : Da najprvić iz one strani, na koju potrebno je da drevo opadne, sekirom zaseće se, i vu mest-o dreva zasećeno, drevena zagvozda zabiti se mora, piotlam pako Iz str-ani druge drevo z pilum naj se zapili, i tak bude, da pokla kam zabije se zagvozda železna za pilum, terb drva tam, odkucla pervi put zaseöeno bilo je drevo, nagne se, i opadne, kaj da se berže vučini, z lanci i vužinci, kak vu naredbe broja lltoga rečeno je, nagnuti i pretegnuti mora se, zatim poseöena derva iz guste loze van taki iznesti se moraju, da se podrastujuće mlado zveržje, i mladice, na protuleće, i vu letu, 2 koli i z marlium nepolamlje, i nepotere, i neobgrize. Ako pak mali germi, dreviće^ i šibice po marhi na toliko objedjene budu, da malo ali nikakvo iz njih bi bilo ufanje povekšavanja, i liasni, tak bolje bude, da se posečeju one objedjene šibe, i vu pušle skup postave, da ovak nove mladice budu mogle Iz korena van izhagnjati, i rasti. 21. Kade derv pomenjkanje i faliiiga, je, i nabadjaju se falati zemlje prazne, kotere niti za strni, niti za sadjenje trsja prikladni jesu, oni preorati, ako je moguće, ako pak ne, tak z motikom prekopati se moraju, i seme drevja na spodobu hrži posejati, i povlačiti, da se ovo seme drva bude moglo zakriti, ima se. Želud pako hrastov, i bukvica da se po zveijah, ali po živini, ali po pticah nepoje, za nekuliko palcev glublje vu zemlju zakopati se mora. Listineh drev fele veksinom vu plodnu zemlju, i mesto potrebuju, pokehdob i^gluboko korenje pusćaju, i onde za zderžavanje svoje kakti hranu išćeju. Smrekovo drevo na zemlje tulikajše neplodne raste; kakova pako v šake fele semena je vlastovitost, i koje se vreme sejati mora, dole vu naredbe broja 54 hoće se reĆi. 22. Akoprem pako obi^inska ova je naredba, da na kojem bregu, ali vu lozi odredjeno secenje drev priČelo se Je, onde tulikajše od leta naj se ponavlja, ako pak vendar drugde stara, i razširena dreva sencum svojom, i razprestertem kićem povekšavanju, i rastenju mladoga drevja škodiju, bolje bude, da se posečeju z onom pazkom, koja vu naredbi broja 20toga prepisana je. Ove zadnić pako fele drev penji, i tercki, kakti takaj ležeća i suha drevja za kolje gorio, za krovni šindol, i za spodohna ovem hasniti mogu. Z Ijudmi pako takova dreva kupućemi tak pogodba včiniti mora se, da kice, i zveršje kak tulikajše penje drev, i druga onde ležeća drevja na falate zeseči, i zesečena na klaftre, i pušle skup spraviti, i zvezati, ter z& ora vBa vrödnu placu postaviti dužni budu. |
| ŠUMARSKI LIST 5/1882 str. 55 <-- 55 --> PDF |
- 287 ™. 23. Koteri zvan basne, vn lej>ote tulikajSe i snažnoši 3oz iiasleduji^ se, i lozu kakovu na gpodobn .^pa)ii-ov na polvertrjih narogjenu podignetK boöeju, ovu vn stanovitoj meji, i jednakoj dalcćini hraste, i bukve po jednakom redif naj zasadjajn , doklani ona do prave visine /.niatn, i obja^ijii se; drugeh pak drev fele oposrod oveJi posejati Imajn, da z oveh gnsto(^urii ona od hman zvaka obranjena, ravneša, i boiAe imajn povekšavanje. 24. Kade po istih mestaU ^tanovnikib, aii po bližneli devžauj lađavcih loze na txxHko poruženje, i optišćenje do&le jesu , da mesta sada prazna, i pusta vidiju se, tak da već niti vredna jesu 2 imcnoiT» loze imenuvati se, onde ostala tulikajše drevja aa hasen i potreboću naj se posečeju ^ i ako falitiga devv vu takovom mestn nabadja se, tei- pvavi gospodarstva zrok sobum donaöa, nova lozica z na&inom gore prepisanem mora se posejati, i posaditi. 25. Osebujno pa/Atl se, mora na öuvanje i zderžavauje podrastujtu^e loze, da se nebi ona po novih putih. i stezah ua nikaj spravila, i opustila nego stari, i treni puti najse x->aze. i obderžavaju, od paSe pako živine navlastito koz (kojeh obgrizavanje najbolje škodljivo je , i zato poglavari varmegjinski ze v semi načini tersitl se moraju, da one od loz Čisto odganjaju se, i odtiravaju) naiuu´e čez deset let naj se čuvaju, doklam najiore podrastujuća loza od inaleh iiverili pri koreuu očišćena, tak na visoko zraste. da marha, I ostala živina y. jezikom zverši doseguti. i obgrizti nebude mogla. 26. Pokebdob kite svej-žnaste marhi vn ^imi za hranu podavati vn nekojeh mesta navada je, i to kaiti je lozam ,sko´.Hiv´0, i ovoj naradbi suprotivno; zato pod ka.štiguin vsakouuf na peldn prepoveda se; da vendar iz druge strani OA^oga dobra, i slAhoščine stanovniki, i ladavci. ioz Cisto nebi se mentuvaü, verbe, ali topoli, i ostala ove spodobe, i beržejsega i´astenja, i povekšavanja drevja okolo plotov vertneh, i vu drugih pristojnih mestah zvan loze najse posade za vživanje, i branu zimske marbe; ar ako se oveh drev kite i zversje za zimu obreže, la,liko i pak ponovi se. 27. Da 2adniČ i Ioz ladavei pnwicnev dohotkov svojeb z kakovoga goder zroka nebi se rtientuvali, ali vu ovih po menšanjc kakovo terpeii, nikaj nepreći. da nebi, kakti i do sada poleg osebujnoga svojega odredjenja, obderžavajuć drugać zu kmete vu lo^ab gospodskeh menšu od šest krajcerov. gäe od starine tak-navadna je bila, cenu , sirovinu stranskem polag pogodbe^ i vredne plade dati mogli, samo ako podrastujudoj lozi novi kvar, i škoda nevćini se. Kadaije potrebna znati, i obderžavati za uoveb Ioz podiganje, i plodnost. 28. Vu seöenju brez, i drugeh spodobiieb drugov. i štangih za obruče, lojtre, kola gospodai´ska, i za ostale potreboće kolarom, ali pintarom potrebne spametno Činiti se mora, da se uebi kak gore spomenjeno je, novi položi Činili, i povekšavaii puti s koli i izvažanjem drugov rečenih , nego se izveći, i na pleči iznositi ovakovi drugi iz guste, kade posečeui jesu bili, loze moraju, od oveh osebujno debJešib seČenja do teh dob prestati i zdržavati se mora, doklam mladi brasti i bukve na o^ai visinu izrastu, da njim brezovje podsečeno i padajuće nenaškodi. Bukovi, ali smrekovi kolarom potrebni drugi, i štange vekše, kakti tulikajše roženice vu onoj samo loze strani, koja ono leto za sečenje drevje |
| ŠUMARSKI LIST 5/1882 str. 56 <-- 56 --> PDF |
-^ 288,. odteđjena, imj se seci dopx^ste, i vu ovom Srnu hasnovito bude,, ako se pervlje drugi i ötaxig:e poseeeju, i vn segurno mesto, nego dreyja vekŠA na zemlju povale se. 30. Za gindol, kolje gorie, i ovem spodobiia odredjeno drevje tulikaj5e pred dervi za, ogertj i kürenje potrebnetn poseGi se mora. 31. Znano je, da kmeti i podložniki 2a ogradjenje polja, t-raviiikov, spasnikov tak iz svojeb kmetskeli, ali obćinskeii, kak i gospodskeh loz, tak podrastujućeb, . kak i pridobneb zmešano kak se nameriju drev više V sako leto navadu imaju podseci; zato milostivna uasa kraljevska volja je, da za ovakove piote i ogradjenja takove fele dreva, koja z vremenom vekša zrasti, i lahko prodati se mogu, oštro prepovedaju se, i samo vu oneb mestah dopušdaju se seÖi, vii kojeh za dovoljno derv ima se, prodati pak Bikak´nemogu se, za ovo vendar ogradjenje, niti đeske niti dreva razkolena, nego siimo sverži, i oneb drev Me vzeti se moraju, koja mala ostaju, i pravoga povekšavauja i odrastka nemaju. 32. Za veliko tulikajše gospodarstvo, i hasen loz, bude, ako" biže, štale, hleve, štagle i dniga zdanja tnužka ne iz dreva, kak vu mnogeb sada Öini se mestab, nego iz ilovacne i utverdjene zemlje, ali sirovib neobzganib priprostih eiglov, ali tiilikajše iz morta i kamenja, kade oveb V množina je zvan krova naj se napravljajn, i podižu, i na mesto plota \y. pruća spletenoga spodoben zid, ali živi plot naj se postavi, koja lahko preskerbiti, i vciniti bu.de se mogla , po zasadjenju Šipka, ali ternja, ali pak posejauju košcic ovakoveb, koja kad z vi´emenom poi-astu vu mestu, kade ploti potrebni jesu, dvojvrstnom skup izpletenem redom , da z tem gradja gustuša ziđe, presaditi imaju se, i doklam zrastu,, i gi-adje zadovoljno prikladna budu, ograbati moraju se, da živina k njim nikak pristupiti nebude mogla. 33. Zato tulikajse kvar i pomenkanje loz spoznava se, da vu nekojeb mestah vu vremenu žetve snopi ne slamom, nego šibicami na cilj poseÖenimi vezu se. Ova zato navada zločesta zevsema prepovedati se ima pod oštru kažtigu.´ 34. Mladoj najmre i podrastuju&oj lozi veliki kvar, i Škoda Čini se, ako odseČeni drev vrhunci osebujno pako smrekovi za cegare jemlju se. zato pod veliku kaštigu ovo isto prepoveda se , i na mesto ovoga ali iz svežja smrekovoga napravljeno znamenje, ali zeleni venec, i koja ovakova jesu za cegar naj se postave. Ovo pak isto, kaj od cegarov je re&eno, razmeti se tulikajŠe mora od drev, koja se na stanovite dneve,, kakti prvi dan filipovČaka za nepotrebni kinč cirkvih, i procesjih postavljaju, koja pod veliku spodobnem načinom kaštigu prepovedaju se. 35. Obelenje i ogulenje, koje iz dreva, ali kak govore okruženje i. obsečenje v nogem lozam na škodu veliku biti zna, i lahko z ovakovem činom suše se puste postaju loze, kaj pokehdob po občinskoj i orsačkoj naredbi prepovedano je, paziti se mora na ovakove öine zločeste, i koj vu njih krivci se najdn, oštro kaštiguvati se budu morali. Kajti pak kore nekojem mešterskem Ijudem kruto potrebne za delo Bjibovo jesU; niti prez njih biti nemogUj zato ovakovem preskerbiti iz loze |
| ŠUMARSKI LIST 5/1882 str. 57 <-- 57 --> PDF |
™ 289 - za drev seČenja odluöeue. more se poleg osebujnoga vendar ladavca loze odluiSenja i odkazanja. ,36. Yn. meetahj kade navada zloc^esta je trave suhe po loxah, 1 lištje iz dreva opadajuće v sako leto na protule<:e i v jesen vužigati, tak da kada ovakov ogenj od vetra ia vekse strani zna se podigati^ zakupa z travami i z lišćem isto tulikajše menše šibje, drevice, i mladiee obžgane potlam Šuše se z nepopravlivim skoro loz porušenjem i opustenjem: zato mlađem pastiricom jednako kakti i starem, od kojeh vekŠem taljem ovi pogori nekuliko da nove trave, i friške za hasen paše letne z rastu, već puti pako iz same prokšije 5iniju se, na protuleće i v jesen za krešenje kameUj ocel^ ogniŠće, i pipa oštro prepovedaju se; logari, stvažani, i čuvari naj se postave, koteri kak berže dima zapaze, taki tam naj šetnju, i sudcu mesta onoga naj zru&iju, dok se poleg izpitavanja i vu krivici najdjana kaštiguvati budu mogli. Ognja pako prvo neg se dalje razširi taki naj sgase; vu pripeĆenju pako vekšega šume i loze pogora susedi i bližnji tulikajše dužni jesu pomoći pogasiti, zatim deca zapopadjena z Šibjem, verstneši pako s paliĆjem, ali s korbaći naj se kaštigviju. V sako pako protuleće, ali v jesen prepoveđanje vu mestu takovom oSivesto ponoviti se mora, da poleg ponovljenoga dugovanja prepovedanoga, i određjene kaštige proti prekeršitelom spomerjka, v saki se od prekeraenja (Suvati, i habati bude znal. I kakti goder suhe trave, i drev lišće tak i vnogo bolje isto drevje friško i živo, ali tulikajše sušeće se, ali penj^ i ležeća simo tamo drevja podžgati, pod jednaku kaštigu pi^epoveda se. Kak tulikajše luci drevene, koje ua mesto svetlosti sveć i duplerov vu uekojeh mestah navadu imaju potrebuvati, ali kade obiinosfc loz oveh vuživanje dopušća prez sloboštine oSiveste dopustiti se nemoraju. 37. Za špalire vertue zeysema Sporno potrebovati se moraju mladi grabi, i kada se nekoji na ov cilj ixkopaju^ paziti se mora, da se korenje onehj koji joŠ vu zemlji ostaju nevraži. Kajti pak i murva, ili ti dudovo drevo. za to isto kasniti m^re, iz ovoga bolje kuliko je moguće spaliri vrtni naj se zasade i naprave. Za kojega dreva fele povekšavanje vu kraljevstvu i orsagu, ne prez velike orsa5anov basni vu v sakoj varmegjiji verti napraviti se moraj\i, kade seme di-eva murve ili ti dudovoga posejati, i mlade šibice dudove podiće se i v sem vu onoj varmegjiji prebivajućem tak plemenitem; kak tulikajše i mužemj. koji se oglase, za obstunj´razdeliti budu se mogle. 38. Za pute obćinske, i orsaćke, koteri peljaju Ćez lozUj -zadosta je Širina Setireh klaftrov, da kola kolam naproti idućem, vugnuti´ se moreju. Kaj više mesta ostane iz obodveh stran puta naj se zasadjujuc, ali sejajuć z drevjem s puni, dapaöe pred istemi tulikajše hižami kak malo niže obib neje pove se, prikladna v sakomu mestu i deržanju drevja naj se posade. Trsiti se pak i paziti mora se,, da puti po lozah peljajući budu ravni, koja ravnoća bude tak za loz čuvanje, zderžavanje, i lepotu , kak tulikajše i za putnikov vekšu pristojnost i vugodnost. 39. Višekrat biva, da vu mestah za pašu odredjenih mladice, šibice i dreveća sama iz sebe porasteju, ter od onud zemlja plodnost svoju pokaže, da ako bi se od paše öuvaia, lahko na lozu, bi se obernuti mogla: |
| ŠUMARSKI LIST 5/1882 str. 58 <-- 58 --> PDF |
™ 290 — za to takov falat zemlje ali spašnika od pašenja prepovedati mora se, i mesto ovoga, ako je moguće. drugde se spaŠnik mora odeliti , vu ovom vendar odelenju paziti se mora^ da va mladoj podrastm^oj lozi kmetom ova paša, neodkići se. 40. Pokehdob hiže vu lozah podignjene, i napravljene tak po povekšavanju družine, kak tulikajše i po zderžavanju, i branjenju više marlie, i po istih tulikajše k bižam peijajueih putih. kakti i po driigib pokehdob zvan očih jesu, ne mal lozam čine kvar^ i škodu, zato nikomu od sehdob prez ociveste gospode zemeljake sloboŠČine, ali vre dopuštenom bočine oposred loze postavljene na selenju stanja, i hiže vu lozah podigati i deiati naj nebude slobodno. 41. Vu ovom falatu loze, koj poleg odredjenja sečenja reda zeseće se, najdeni ostarajtići hrasti, i druga drevja, kotera zbog vekseh možebiti zverih ostavljena jesu, da nebi sencum svojom, i razširenjem kid zveršja podrastujuČoj lozi mladi i novi na škodu bila, poleg vre goi´e rečenoga navuka izse<5i se moraju z načinom vu naredbe broja 20togä izpisane. 42. Medje loz, gor, bregov višekrat pohađjati, pogledati se i ponoviti moraju, i ako morebiti drevje za medju postavljeno, i za znamenuvano, ali bi od vetra prehičeno opalo, ali drugać koju medje znamenje zarašćeno bi se našlo, da se medje nezmešaju, odkud lahko izhajati mogu pravde, svadje i Ijudomorstva, medje opet ali ti znamenje vidjeno naj se postavi, i ovakovo medju previdjenje, i pregledanje v sako najmenje deseto leto naj se ponavlja. Pokehdob pako znano je, da vu lozah, kade velika bivaju pregovarjanja, i protivnosti zbog dvojnosti medje najvekše loz poroblenje i opleraenje zna biti: zato po poglavarih varmedjinskih način postaviti se mora, da doklara pravda nedokonČa se, nijedna stran takov loze falat pravdi podložen zbog porusenja, i Škode, jedne i druge stranke poseči, i porobiti naj se ne podufa, nego razložno samo, i potrebo<5i prikladno derv v živanje naj ima, drngać suprot Čineća fiškalsku naj spoznat pravdu. 43. Za žganje vapna, i cigla v zeti se moraju takova derva^ kotera se lahko nemogu prodati, niti za drugi posel obernuti, kak je ležeća simo tamo po lozah je dalešnih drevje i penje., da po tom di´ugo hasnovito za prodavanje, i hiž delanje prikladno,. kakti i sadovno drevje za drugu hasen bi se čuvalo. 44. Kupeom derv dopustiti se nemora, da bi oni po svojih derva sekajuc´ih težakeh loze poJeg svoje volje sekli zbog poroblenja, kojega od ovud je se bojati, nego pi*ed očima ladavcev loz, ali Ijudih njihoveh dreva, za koja bude pogodjeno, naj se posečeju, ali bolje . posečena i vu klafee pravo spravljena njim naj se dadu, i odkažeju. 45. Navadno vreme priceti sečenja derv zna biti, kade vre lištje iz drev čisto opadne, i ova gibanja i živlenja mo<5 iz zemlje jemati, i k sebi vleči prestaju. Odkuda drevja, za ogenj i kurenje odlučena vu polovice, ali pak taki vu pričetku meseca vsesveščaka do konca sečna seči se budu morala, ar kajti za ovem mesecom drevja svoju kakti hrarui, i pomadjenje iz zemlje počneju jemati, i vleči, secenju pak drevja za hiž delanje naj prili5neSi jesu meseci gruden, i prosinec^ i ovo razmeti se moi*a od drev za hiŽ de |
| ŠUMARSKI LIST 5/1882 str. 59 <-- 59 --> PDF |
^ 291 ~ laBJe na suhom; ar kajtl drevja, kotera vu mesto berečno, 1 vu vodu postaviti se moraju j jošte friška zelena, i vode puna poseči se , i za takov posel vzeti se iinajn; ar ovakova vndu i faihtnoću stransku ve6 vuse popiti nebte, zato vu vubkom i faihtnom mestu ona duže terpeti, kak suha hote. Kuliko pak spada na seSenje, i vu klaftre spravlanje drev za ogenj i kurenje odlučenih , ovem istina je vreine od pervoga dneva vsesvešeaka do konca meseca ivanšSaka obČinskem naöinom navadno je odlučiti, poleg žroka vendar potreboće, ali prodavanja priliJ^e ćelo leto po đerva sekajućeh piliti, poseći, i vu klaf´tre spravljati mogu se: tak vendar, da ista drev ja vu zime, kak vre rečeno je pose^i, i za segenje na falate pripraviti moraju se, leže^a pak ali od vetra porušena navlastito vu losah, t gorab đalešneh stanovito vreme nemaju, nego vu svako poseÖi se mogn. Ar ako bi se samo vu vremenu seSenja na onom falatu zemlje, na kojega red dervo-sekanja dojele, aekla; v nogo bi vu vremena ovom dukšem prešla, i zagnila, niti zadosta bilo ono vreme, koje odredjeno je, za seČenje derv. Znano pak je poleg naredbe lozne, da drevja za šindol, kolje goriöko, i roženiee, i za druge ovem spodobne potreboče vu samih zimskih mesecib, vu kojih moći gibanja nemaju, poseöi se moraju. 46. Akoprem najpravićnese je^ da six´omakom, i v bogem simo tamo ležeda derva menša, koja najmre prez seldre, ali drugoga njim spodobnoga oružja na kolenu preterČi, ali vre pervo sfcergana i lezeća pobrati se mogu ; zakaj vu tjednu dva diii postavemo pondelek ali Öetertek, ali drugi dnevi poleg volje lađarcev loz postaviti se moraju, ako bi pako ov koj dau svetek pripetil se opasti, tak drugi taki dan pobirati, i na ramenih njihoveh zuositi naj se dopuste: Spoznano vendar višekrat je, da kada se ovakovo dopuŠćenje daje v bogem, ne samo dopusćena suha, nego tullkajše i friška, i najboljeega odrastka derva seSeju, 1 skomce odnaŠaju: zato sudci mest, jagari, i lugari na ovakove skozlivu pazku imati moraju, da nebi sekiru ali sroĆku, ali drugo kakovo železno, i oštro oružje vu lozu sobom donesli, drugac ne samo, da se ovakovem proti, zapovedi činećem oružje, i drva vzeti, nego tulikajše i onu vu rešt postaviti se moraju. 47. Da zadnifS ovakovo zmesano derv seČenje med kmetJ stegne se, hasnovito bude, ako vu kotareh, kada kmetivu lozah ob&inskeh, ali kmetskehy ali gospodskeh derv sećenja hasen imaju, poklam kak pervo zezvedu i spoznaju njihovu potreboću, polag prikladnosti loz , stanovitu od leta do leta derv kulikoću odrede , niti više derv neg kuliko je od gospode vu vremenu odluÖeno pod kastigu proti činećem na peldu drugem nijeden kmet nesme se5i. Cimermanska pako, i za hiž delanje potrebna drevja , niti vu isteh kmetov obćinskeh, ali kmetskeh lozah prez osebujnoga dopusćenja gospode sposedi niti skerČiti dopušća se. Ako pako loze obćinske, i kmetske tak velike i prostrane budu , da se na više let poleg rečenoga derv seÖenja reda razdeliti budu mogle, vu ovih tulikajše v sako leto spodobnem načinom činiti, i ostala poleg naredbe ove prepisana obderžavati budu se morala. 48. Da loze jezeričaste laglje posušiti budu se mogle, uaprayiti se mora vodotočje, ili ti žleb iz one strane, kade nizesa je zemlja, i kamo ižitekanje vode je nagnjeno, kaj lahko spoznati more se, ako kolci zabiju |
| ŠUMARSKI LIST 5/1882 str. 60 <-- 60 --> PDF |
"— 292 — se ravne i jednako TU zemlju ter onak zmeri se nizina zemlje^ zvan ovoga jezerišća takova zesnažiti ođ Šaša i terstine, i mesfco oveli topole, i jalŠe, posaditi, i ovak na Lasen lađavceVj 1 obt^iasku obrnuti se moraju. 49. Pokebdob otoki, ili ti mesta poleg Drave, Bednje, Plitvice, Krapine, i drugeh potokov bližnja al med njimi postavljena vekšlm talom dreva melika, kakti topole, verbe, jalše, i koja ovem apodobna jesu rasti oiniju, V sako ieto dvadeseto, ai dvadeset i eeterto zevsema pri korenu odseći moraju se ^ verbe pako v sako treće Ieto, da novo sveržje, i ki(Se zadobiju obseći se moraju. Vu pesćenih zađnić, i prudnatih mestab, i otokib, vu kojeb gusto verbovje zna zrasti, v sako Ieto šibje njibovo vu pušle postaviti, i prodati se, ali za druge potreboće, koje ladavec otoka ali mesta takovoga kasno izteše spozna, obrnuti se imaju. 50. Pokebdob od leta do leta loze pomenšavati, i derv pomenkanje povekšavati spoznavamo, najmilostevneša skupa, i stalno istinska zapoveđ naša je, da koje goder biže stanovnik, - ali gospodar tak dugo, doklam pred hižum´, i za bižum, dvoriš<^em, vertom, škednjem , ali tratinami prazno, i za sadjenje drev prikladno mesto najde se, v sako Ieto drevje vu mestu najmre fajbtnom, i močvarnom topole, verbe i jalse, vu ilovaSne i tverde zem-ije brest, vu pešćenoj zadnić, i skupa sulu smreke, jelve ali murvih ili ti dudovine najmanje dvadeseti zasaditi bude moral., Na koji cilj vu v sakoj varmedjiji mesto zasadno, ili ti cepni vert naj se vuÖini, i napravi, da od ovud Šibice, i mladice za presađjenje prikladne onem, koji za nje px-oslli budu, za nikaj dati se budu mogle. Do tek dob pako iz I02, kade ovakove fele mladice nahadjaju se, spodobnem načinom na eil reŽeni za obstunj podeliti se imaju. Verti pako takovi, vu kojeb se seme mui´vino, ali ti dudovo sejalo, i dudovo drevo raslo bude, da v saki vu nje nebude mogel boditi vse okolu žipkom, ali sternjem oplesti, ali z malum grabićem ograbati budu se morali. 51. Kakti goder pako vezdašnje ođređjenje, i naredba lozna obćinsko V seh dobro jedino cilja, i pelja, i odredjena ima se tak tulikajše-naše najmilostivneše neje nakanjenje, da bi po ovem odredjenju obćinsko terstvo, i hasnovita orsagu za meštriju mesta, kakti jesu rudne jame kraljevske, mesto za farbanje, železneb plehov skavanje, za saliter, za stekla, galica, ali pepela žganje, i koja ovem spodobna jesu, vu potrebnib za megtriju i delo meštersko dervih premenjkanje terpela: tak vendar, da se obderžavaju z verbu toga naši milostivni odplski, i perveša napravljenja i odredjeuja, koja mi po contiliuma našem kraljevskom znana vnčinili jesmo. Dapače ovoga pravoga loz i derv sećenja reda cil on je , da ova neprestajno napredek svoji imaju, i kakti vekovečna postanu; stacnni anda i balte i mesta za žganje, kade za vezda jesu, i nadalje tulikajše zderžavati se moraju: Paöe ako obČinska basen obilnost, ali možebiti tulikajše i preobilnost dei´V drugde takaj podići vu 03´sagu bi svetuvala; za oböinsku nemenje, kak i v sakoga po sebe, ali ti laatovito ladavcev basen, i trstvo napraviti se bude mogla, tak vendar, da pervo eonsiliuma kraljevsko mesto deržećemu na znanje dati, i oglasiti se mora. 52. Smreke, tise, i jelve, kotere na visokib, i daleMb bregih,. V gorah seci, i po letnib naglib potokib vu dolice, spušćati, prebitavati, i |
| ŠUMARSKI LIST 5/1882 str. 61 <-- 61 --> PDF |
zverbu yode plivajuć vu .bližnje: potoke spravljati je navada, po renđašili, ali pogodjenih derva sekajuceh pri istom korenu, ne pako kak vebiva na četii-i, pet, ali šest nog ili ti cepelišev visoko naj se seceju, i nato ladavci Joz osebujnu skerb imaU budu, i l^aštiguvali suprot! čineće. 63. Znano takaj je , da lo^e nerazdelene j i vnogem skup ladavcem obćinske vekšem talem opušćene bivaju; s^ato kajti nigclo za čuvanje, i zderžavanje njihovo skerb ima, nego pače jeden od drugoga vise prez V sakoga premišlavanja, pravičnoga raziuerenja, i razdelenja z iiepopravlivim trećega kvarom, i krivicum zmeäano v letu, i vu zimi, dapače i ćelo leto derva seče: Da anđa tulikajše i ovomu zlv; pravičnern načinom suprot .stane se, poglavari varmedjinski skerb imali budu, da se loze, i dubrave takove jednako poleg načina, i naredbe postavljene med skup ladavce razmere^ i razdele ali pak skupnim privolenjem, i pogodbum ovoj naredbi med sobum od pravdenoga^ i jednakoga loz uživanja, čuvanja, i zderžavauja pristojni postave način. 54. Zadnić, da se spozna, red i vreme sadjenja i sejanja semena drevnoga poleg razlučavanja fele^ za ova v sakoj feli podaje se navuk. . 1. Želud hrastev, ali bukevca , lonak ob<5Inskem načinom znana je, kojeb sejanje, ili ti zasadjenje najbolje vu mestu senčenom, i kam vruÖina sunca tak nemore đojti, i to vu mesecu malom travnju, jeden i-ef na da- Jeko jednoga od drugoga, jedan pak pedenj gluboko . mora biti, drugae kakti želud hrastov i kukevca, tak tulikajše seme tise, i smreka, borovo pako seme vu mesecu prosincu zrelo postaje, 2. Bukva sad ima trovuglasti farbe kostanjeve, i v jesen mora se saditi. B. Graber seme ima spodobu kamenčeea ali leöe vckše, poradja se pak vu pi´idugi listeni mosnjiei Jz sverzja med lišćem viseći. 4. Seme topola na spodobu najmenšega maka je. kotero vu mesecu velikom travnju zezreli,. i vu vrućini taki otide, i znikne, i ako se taki vu pervih dnevib nepobere već se dobiti nemore. 5. Lipe seme spodobu globosa ima. 6. Brezovo seme vu visećih iz zverši jambrekib zadržava se, i okolu konca ivansčaka zreli. 7. Bukve, grabre i lipe seme vn mesecu malom travnu, brezovo pako taki kak zezreli, na izora.ni subi zemlji, topolovo na srednje vubki posejati se mora. Akoprem pak breze, i topoli, i druga ostala ove fele dreva negda iz sebe sama izrasteju, ne vendar prikladno lepo, i ravno, nego vekšem talem zvito, i gerbavo suprotivnem pak načinom. koja posejana van zrasteju, ravno i jednako izrastuju. 8. Smreki, tisi, i jelve , i koja ove Me jesu dreva imaju jambreke na spodobu palme, vn kojeb zaperfco seme, kada vu možaru v topli biži ori stučeju se jambreki, van sneti zna se, i akoprem ove tulikajše drev fele prez semena rasti i povekšavati se znadu vu smrekovib -i jelovih lozah, pripeća se vendar, da vu sušedem letu povehneju , posuše se, i skončaju, Vu ovom pripečenju, ako puno trave je mesto, trave s plugom van stergati se, i zemlja zesnažiti i z friškem semenom posejati se mora, i zato radi ovoga zroka oneh jambrekov semena puneb v nožina mora se nabrati, i Čuvati. ´ - "´ |
| ŠUMARSKI LIST 5/1882 str. 62 <-- 62 --> PDF |
--^ 294 — 55. Fokebdob ada za vpeljati, i prižeti ovoga tak potrebnoga i kruto V semu s kupa orsagu, i vlastitem lugov, dabrav , g-ajov i loz ladavcem hasnovitoga đrev sečenja reda, i naöina najbolje potrebno je, da se na ovoga reda i naöina obderžavanje, izvršavanje i izpunjenje osebujno pazi; zato skerb ova v sakoj varmedjiji jednomu zmed oficirov varmedjiskeb pod obećanje plaöe od sebdob naj se z ruci, lugari takaj, i jagari zbog toga zroka istinski j zaufani naj se postave, kade takovi imati se mogu. Kak goder pako milostivno predvidjujemo, i v pamet jemlemo, da po ovoj naredbi^ i prepisanom, i na pervo postavljenom derv sečenja i čuvanja loz redu, i načinu na punom i vu v seb po v aem kraljevstvu me- stab poleg stališa katarov vse, kaj kanimo, zveršiti nebude se moglo: Tak tulikajše milostivno obznanujemo, da Imsnovita kraljevska naša nakanenja jedino na to jesu odredjena, da takoveb mest ladavcem, koteri oOitujuć nam vu oveh potrebo(5u najponizneše k nam vteku se, pomoć njim milostivno podati hoČemo, i vsi oni, koteri milostivna nakanjenja naša, i ovu nai´edbu z osebujnim tersenjem, i skerbjum izvršiti tersili se budu, i z Öini svojem drugem dobru dadu peldu, milošću, i milosrdnost našu cesarskokraljevsku spoznati^ i zadobiti kote. Odkuda skupa tulikaj obznanujemo, da lukaj ne nam dragšega, i nikaj bolje nefelejemo, kak da dragoga i vernoga ovoga kraljevstva našega Apostolskoga obćinsko dobro, basen, i povekŠavanje isčemo, i pritegnemo, i ova pazku, prigledbu, i materinsku skerbljivost našu za osebxynu, i kruto dragu najvekše kraljevske Öasti naše stran držimo. Ovoj anda naredbi vsi skupa i v saki po sebi priložiti najse tersi, znajući da vu tom milostivnu nasu kraljevsku volju na lastovito njibovu basen, i dobro obc´insko odredjenu izpuniti böte. Dano vu Arci-Hercezeskom Varašu našem BeĆu Austrijanskom dneva 22. meseca grudna leto gospona 1769. Kraljestvib nasib Vugerskoga, Pemskoga i ostalib leto 30. Maria Theresia m. p. Grof Ferenz Eszterhazy m. p. Ferdinand Sdaltety m. p. Veliku važnost toga zaiiimivoga spisa po razvoj hrvatskoga šumarstva još i posebice izticati smatramo skoro suvišnim, jer ne samo da je ^^cakon taj, ili bolje velec šumski red, bio od velike važnosti po cielo nam šumarstvo u domovini, već mu je, kako je u njem malo ne sve i najvažnije^ što u obće u ono doba 0 šumskom gospodarstvu poznato ne samo pregledno no i vele poučno poredano te tako je taj spis prema tadanjem običaju ne samo županijskim oblastim i skupštiriam, već i svim u zemlji velikašem i dostojanstvenikom dostavljen, sadržaj bio svakomuj koga se ticao, a u prvom redu i tadanjem^umarskom osoblju pristupan, nije to dakle samo „prvi brvatki šum |
| ŠUMARSKI LIST 5/1882 str. 63 <-- 63 --> PDF |
™- 296 " ski zakon", već i prva na hrvatskom jezika i^^dana j,naaka o šumskom gospodarstvu". XVIII. , Spomenusmo jur, da je već godine 1753. izašao nalog, kojim se mjesto staroga popisa poreza po broju dimnjaka naredjuje sasvim novi, po kojem se imalo zabilježiti sve gibivo i negibivo imanje, dapače i svi odnošaji vlastele i njihovih podanika. Naredba ova poznata je pod imenom ,,Josephinuma". Godine 1754. imala je posebna staliska komisija koi^ak po korak svu zemlju proći i novo popisivanje začeti. Prigodom tom se pitalo za sve zemlje i njihov prihod. Oranice razdieljene su po vrstnoei u tri razreda, zatim livade, onda šnme i krči, odnosno pašnici kao zemljišta najmanje vriedna. Osobitu pazku pako odredi vlada i na vinograde^ kojimi bijaše za onda kraljevstvo Lm^atsko baš na glasu i bogato. Odsele je imao svatko, bio gospodin ili seljak, točno izkazati, koliko dobiva po jutru (1600 četvornih bečkih hvati) čistog prihoda, da se uzmogne na temelju ovog ka.tastriranja zemljišta novi porez razpisati, Nu prociena zemljišta bez poznavanja njihove količine slabo je koristila novomu tomu podhvatu, s toga odredi car Josip II. godine 1786., da se imadu sve zemlje katasti´om izmjeriti. Zelja careva j da pravednim razporezivanjem podanika svojih svu snagu svojih zemalja izcrpi, prinuka ga^ da je veliko i reformatorske to djelo započeo, a dielomice bar i izveo. Sedam sto petdeset oficira, većinom od tada postojećeg vojničkog mjerničkog sbora, izađje još rečene godine diljem carstva, da mjeri. Sam car pako, da se uzmogne osobno 0 n&predku radnja osvjedočiti, prodje državom, a dođje i u Hrvatsku. Nu uza svu dobru volju i namisao nije mogao posao onako napredovati, kako to zahtievaše važnost njegova i prešnost, a to ponajprije stoga razloga, što je bilo za taj ogromni posao premalo radnika, a tiz to su i sami naši županijski oficiri (činovnici) većinom sami posjedaici — bojeć se novog oporezanja, slabo ili bolje rekuć nikako podpomagali careve ljude,, a na mnogih su mjestih samo kojekakvi pisarčici, gdjegdje i sami seljaci mjerili zemlje, naravno je dakle, da se tim. postupkom nije mogao žudjeni cilj postići, dapače znamo da su tim |
| ŠUMARSKI LIST 5/1882 str. 64 <-- 64 --> PDF |
— 206 — nastale na mjestili još i veće smutnje, nego li su do sada postojale. Prema izdanom naputku o izrojerenju zemljišta imale su se livade i polja po mjernickih poraoćnicih, a tek samo šume i gore po vještacik. mjeriti. Nije tuj bilo uviek ni strojeva ni mjerenja, već odmjera koracaji, a prostoručno crtanje bijaše cesto jedino sredstvo radnja. Spomenusmo već, da je ova izmjera imala biti u buduće pomagalom i podlogom novomu oporezivanju, po kojem bi imao zemljištni posjed i njegov prikod biti mjerilom kod ustanovljivanja količine poreza, a zato i vidimo, da su rečene izmjere i zbilja bile sve do ponovljene izmjere pod carem Pranjem II. od g. 1817. podlogom katastralnomu oporezivanju kao i katastralnom procjenjivanju zemalja. Slieđimo li, prouoavajiić korist i važnost ovoga izmjerivanja zemalja našik po razvoj gospodarstva naroda našega, takodjer i tek obće povjesti njegove, to vidimo, da je do mala zavladala čitavom zemljom najveća mržnja proti toj novotariji, tako da se je prava buna podigla proti ovim carskim mjernikom, te je car Josip morao izdati poznati onaj dekret od 28. siecnja, kojim se i opet u Hrvatskoj stai´a konstitucija uvela. Pobojavši se usljed toga mjernici i za istu sigurnost života, ter da ne izgube u lađo glave, pobjegoše jedne noći skupno u susjednu Kranjsku i Štajersku. Sada istom, kao po dogovoru, nasta prava hajka na ostavštinu njibovu, nacrti im i papiri budu mjestimice po ,,patriotih", češće uz svirku i oduševljeno pjevanje, spaljeni i uništeni, samo da ih za sva vremena nestane. Samo se je po vojnoj Krajini iznimno ovo mjerenje još i dalje do g. 1809. nastavljalo. Pravu važnost ove izmjere našik šuma kao i inih zemljišta po razvoj hrvatskoga šumoznanstva možemo tek onda pravo razsuditi, ako se sjetimo na obću velevažnost poznavanja količine i veličine šumske površine po uredjenju i vodstvu sumarenja i šumskoga gospodarstva. Gori već iztaknusmo, da je tim izmjerenjem bilo u najtjesnijem savezu ustanovljivanje čistih prihoda pojedinih zemljišta, štono su u buda<5e imali biti podlogom oporezezivanja, koje bi, mimogređce spomenuto, u to doba sa lO^o čistoga prihoda ustavljerio. Cini je dakle u buduće prihod kojega zem ;a veći bivao, tim se razmjerno manje plaćalo, i to tako |
| ŠUMARSKI LIST 5/1882 str. 65 <-- 65 --> PDF |
~ 297 dugo, doklegod se nije ponovilo uvršćivanje pojedinib. zemljišta u razrede priboda. Svakogodišnje plaćanje zemljištnoga poreza pako sililo je vlastnika na potrajao, odnosno i godišnje gospodarenje t. j , njemu bje nastojati, da si osjegura tomu godišnjemu izdatku primjereni potrajni prihod iz svojih šuma, odnosno da intenzivnije gospodari. Nu pošto je bilo veoma težko prema dosadanjemu načinu uživanja šuma prebiranjem količinu potrajnoga prihoda ma i približno samo ustanoviti, to vidimo, da se je već i toga radi u nas doskora stala oplodna, dotično cista sječnja, da i sadnja šuma, uvadjati. Euduć pako da je kod sastavljanja nacrta, kao što je poznato, osobito važno poznavanje granica i medja pojedinih cestica i rudina, to su se prigodom toga mjerenja takodjer i stare razmedje i granice opet ponavljale, a mnoge i na novo označile. Samo je po sebi pako jasno, da je taj josefeiski katastar morao imati još mnogo veću važnost po razvoj poljskoga nam gospodarstva, kojega se ponajprije a i najviše novi taj način oporezivanja ticao. XIX. Docim su nam za prijašnjih vjekova, kao što vidismo, Turčin i Mljetcići trgali i dielili domovinu, poeimaju ju za posljednjih vjekova sami domaći kraljevi usljeđ svojih germanizatornih i obsolutisticnih težnja ciepiti i trgati. Tako vidimo, da dobiva u 18. stoljeću sva Krajina hrvatska posebne institucije, kao da je samostalna provincija njemačkoga cara, akoprem ju još sveudilj hrvatski stališi svojataju. Carevi ju i kraljevi naši proglasuju na jedanput nasljednom carskom zemljom i nekakovim cielovitim dielom državne vojske. Krajina postade veliki logor, a krajišnik carski vojnik, uzgajan od najnježnijeg djetinstva samo za vojnika; do mala odtudjio se je ne samo težatbi i ratarstvu, vec i narodnosti! domu. Vojni sustav Krajine nije dao, da se ratarstvo i obrti razvijaju, dakle ni trgovine nije moglo biti, zato i vidimo, da su baš šume u Krajini jedan od najbitnijih uvjeta blagostanja. Gornji krajišnik gojio bi samo koze, dolnji konje, a zato je i opet trebovao mnogo paše, koju mu pako davahu proriedjene šume i travnici; polja bi tek žene i djeca obradjivala. . 22 |
| ŠUMARSKI LIST 5/1882 str. 66 <-- 66 --> PDF |
298 Neprestanim boravljenjem pastira i momčadi po šumah činile su se velike šumske Ätete, osobito po banskoj Krajini, gdje je broj koza danomice rasao, tako da se napokon i zakonom moralo zabraniti držanje istih. G-ođ. 1787. bude u Krajini uvedena t. 7., kantonska uprava, kojom ]e prilikom takodjer i novi šumski red za tamošnje šume oglašen. Ovaj je humski red po tečaj razvitka krajiškoga šumarstva od velike važnosti, a njem bo nisu sadržane samo obćenite ustanove, tiouce se dojakošnje uprave i uredjenja gospodarstva po krajiških šumah . no i mnogi ini. manje više šumarsko- gospodarski naputci i nalozi. Krajiške šume podvržene su odsele upravi i nadzoru posebnoga šumarskoga osoblja, a smatrahu se posebitim gospodarskim objektom, države, , Da se pako po krajiških Äumah uzmogne potrajno i racijonalnije šumarenje i gospodarenje uvesti, koje bi odgovaralo toli potrebam di-žave, koli naroda, bude sva šumska površina iznova omedjašena, arondirana i u lugarske, odnosno čuvarske srezi razdieljena. Vrhovna uprava nad sumarni predana bi od sada posebnomu šumarsko - nadzoiiiomu osoblju, koje se sastojalo iz dvijuh ravnatelja šumarstva (jedan za karlovačku, drugi za križevačku Krajina). Vanjska uprava pako poredana bi kod svake pukovnije namještenim „obilaziteljem šuma" (Waldberiter), a svakomu od njih dodieljena su po dva jahaea lugara, za svakih 1000 do 3000 rali šmne pako ponamješten bi po jedan lugar ili čuvar šuma. Spomenuti šumarski ravnatelji ili nadzornici dođieljeni su brigadirom, obilaziteiji šuma pako zapovjedniČtvom pojedinih kantona ili pukovnija.. Da se uzmognu namiriti troškovi za uzdržavanje ovoga ;sumarskoga osoblja, ustajjovljena je bosebna tak^a za šumske proizvodcj štono su imali plaćati svi oni, koji su htjeli krajiške šume uživati,´osim" samih, krajišnika. Giene te budu ustanovljene primjereno^ tadanjoj, vriednosti drva i njegovih razvrstbina, obzirom na uporabljivošt istoga.. NaravBo da je čitava ova reorganizacija već prema samomu tad vladajucemu duhu bila posve na vojničku provedena; f> kakovoj vstrukovnoj naobrazbi toga prvoga šumarskoga osoblja rek bi ne bijaše ni govora. Citati, pisati i račtinati,, ter nešto administrativnoga talenta bilo je sve, «to se je od osoblja ovoga i moglo za onda tražiti, a šumarsko -gospodarsko ospo |
| ŠUMARSKI LIST 5/1882 str. 67 <-- 67 --> PDF |
— 299 — gobljenje stiealo bi se tek za pođuljeg službovanja praksom. Iz toga vidimo, kao sto svagdje, da je i kod nas šumarski stališ u početku identičan s´lovačkom družinom, a kasnije se tek po malo šumarska empirika i poduka počela bolje uvažavati. Zakoni, naredbe i naputci, to su podjeđno i ona pomagala, iz kojih se šumar učio samoznanstvo. Raznimi naredbami i zakoni nastojala je bečka vlada pojedina sada jur i drugud usvojena šumarsko-gospodarska spoznavanja i našim šumarom narivavati. Pravila sječe, proriedjivanja i ogledne procjene u brzo si jagari naši usvojiše. Isto tako se je u našoj Krajini, već za rana udomilo umjetno sadjenje i pomlađjivanje sama, a u primorju nalazimo i stare mljetačkimi trgovci posagradjene pile vodenice za izradjivanje raznovrstnoga liesa i iaktovine. Vrkovni nadzor i upravu nad svimi državnimi sumarni vodio je bečki ,jHofkriegsrätli"; on bi namješćivao sve vojno cinovniČko šumarsko osoblje, počam od ravnatelja,, šuma do šumara, njemu pripadahu sve odluke gleđom na personalija kao i financijalne operacije, prodaju zemljišta- šumskih, i t. d. Krajina bijaše ono žarište, odkle su imale zrake njemstva poplaviti Hrvatsku, pak i zbilja vidimo, da je njemački jezik (bar u javij u tih stranah na toliko preuzeo mah, da su nam i šume naše doskora pale pod upravu kojekakvih biksenšpaneia bečke gospode. Iz ovoga se potištenoga lugarskoga stališa nije mogao razviti slobodni i naučni šumarski živalj, pa zato se hrvatski .šumarski stališ, kao neka osebiiia, počimlje tek početkom druge polovice devetnajstoga stoljeća razvijati. Puka empirija u stališu samom, a nepouzdanje nai^oda i vlađajuće do nedavna kaste, plemstva, ne mogahu takodjer pospje.^iti razvoj, — Tek kako je vrieđnost šuma rasla, rastijase takodjer i važnost te ugled šumarskoga umječa i stali.^a. Iztaknuvši prije š;tetni, a donekle i pogubni po razvoj hrvatske književnosti i narodnosti upliv ponjemčivanja u Krajini, priznajemo ipak rado, da je širenje njemštine ipak po nešto i koiistilOj i to time^ što se predšastnici naši, mogavši rabiti do mala već silno se razvijajuću njemačku šumarsku literaturu, upoznaše i samom šumarskom znanošću, tako da se je uzprkos svim i najnepovoljnijim na rodno - gospodarskim odnošajem ipak moglo šumarstvo u nas istim onim tekom skoro i brzinom na današnji stepen razviti, . * |
| ŠUMARSKI LIST 5/1882 str. 68 <-- 68 --> PDF |
— 300 ~ kao sto i u svih ostalih nam srodnih i susjednih zemljah habsburžke kuće, izuzam jedine Češke, koja nas je u tom sve do mala prestigla. — Sav znanstveni materijal pako dolazi još i dan danas ne samo k nam, no i u obce u sve zemlje preko Njemačke i njemačkom literaturom, koju stoga i mi Hrvati hoćeš nećeš moramo priznati roditeljicoin hrvatske šumarske naobrazbe. Osvrnemo li se sada još jednom na obće stanje šuma i šumskoga gospodarstva u Hrvatskoj u prošlom vieku, to vidimo, da nam je domovina u cielosti još bogata sumarni. Samo Dalmacija i hrvatsko primorje nose jur na sebi vidljiv dokaz pogubnoga haračenja tamošnje gore; Slavonija rek bi daje prašuma, tako da je carica i kraljica Marija Therezija silom dala tjerati narod iz zabitnih nepristupnih prašuma u sela duž novo ustrojenih cesta, i to poglavito stoga, da učini kraj bezvladju i haranju hajdučkih četa, pak da se uvede u zemlji red i sigurnost. Isto tako znamo za naredbu, da se imadu šume duž Kupe na uru hoda daleko posjeći sigurnosti prometa radi. U to doba dobiše po Slavoniji pojedini carski generali i drugi zaslužnici silne i velike šumske komplekse kao nadarbine za se i svoje potomke. Isto tako dobila je g. 1773. i biskupija sriemska bogate darove i mnoga vlastelinstva oko Djakova. Dobivši te porodice tolika i prostrana, al uz to za onda još malo vriedna i veoma slabo napučena zemljišta, pridržaše za se samo bolje oranice, livadcj šume i vinograde, ostalo pako što, bijaše i manje vriedno, razdieliše kmetom i novonaseljenikom, đolazećim amo iz raznih zemalja i krajeva uz uvjet urbarijalnih podavanja i zajamčenim ,,salvo jure đominali" na vlastničtvo tih novih urbarijalnih selišta. Zirovina i paša, zatim pepelarenje i pougljivanje drva, representiraju još svedjer po Slavoniji jedini šumski novčani prihod. Nu i po Primorju je palenje ugljena to doba toliko stalo preuzimati mah, da je vidljivo nestajalo šuma. U Krajini pako, osobito banskoj, činjahu najveću štetu šumam koze. , TJvedenjem prije spomenutoga krajiškoga šumskoga reda vidimo da „Hofkriegsrath" doskora propisuje i potrajnost sumarenja po krajiških šumah na temelju tako zvanog ^prihoda |
| ŠUMARSKI LIST 5/1882 str. 69 <-- 69 --> PDF |
- 301 -^ kameralne procjene" (god. 1788.), a kr. fiskus propisuje malo kašnje isto i za državne šume dobara Fužine i Ozalj. Samo na dobrih naše domaće vlastele, vidimo , da se još uviek povjerava nadzor i uprava šu.ma gospoötijskim oficirom t. j . obično jagarom ili pako pintarom i pivnicarom, a tek u 19. vieku postavljen bi, kao što ćemo to malo kasnije ćuti, i u nas temelj dojdućemu pravomu hrvatskomu šumskomu gospodarstvu ili šumarstva. Različite viesti. Gospodi clanovom hrvatskog šumarskog družtva na znanje. ZakIjuÖkom ovogodišnje glavne skupštine primjereno, odieljenö je odsada uredniČtvo ,jŠumarskog lista" posvema od ostale društvene uprave, dofiim je tajništvo povjereno g. dru. KeroŠkonji-u, molimo s toga u interesu stvari svu gospoda Ölanove da se odsele u svib blagajne i uprave družtva se tiČudib pitanjib izvole jedino i izravno obraćati na predsjedništvo družtva u Zagreb. (Marovska ulica br. 28. I. kat.}. Sto se pako poslova lista i uredniČtva tiče, to molimo sve dopise, reklamacije i objave šiljati ravno uredniku g. prof. Kestercanku u Križevac. Isto tako se upo^oruju sva ona gospoda, koja polag izkaza, koji bje u zadnjem broju ovoga lista objelodanjeUj još na družtvenib prinosili štogodj duguju, da te svoje dugove izvole 5im prije, kod predsjedništva družtva u Zagrebu, namiriti, jer bi upravljajući odbor u protivnom slučaju bio primoran i strožije mjere prema tako neurednim Clanovom poduzeti. Sume Austro-Ungarije, Čitava Europa bez Kuske imade 814-131 četvorni kilometar šuma, t. j . šume zapremaju 18´5*^/Q ukupne površine. Cislajtanija sama pako imade 91*94-8 četvornih kilometara (30-6 ^/^), a translajtanija 91*308 kilometara (t. j . -28*3^/,,). Najviše šuma imade Bukovina 44´5*7o ^"i^"^^"*?^® površine, zatim Eoniska sa 40*4*^/^, Sedmogradska sa 40´9"/Q, Štajerska sa 40*47^, Kranjska sa 39-9%, Tirolska sa 39-3*^/^ Hrvatska sa 39´´Z,,, Ugarska sa, 25*1 %j Gorička 18*6% a Dalmacija l(>´5**/(, šume imade. Hempefov kolendar za god.^ 1883. Netom izašao je u nakladi M. Perlesa u BeĆu „kolendar za šumare" izdan po poznatom profesoru šumarstva g. Hempelu. Ciena 1 fr. 60 nvč. Nalazimo u njem takodjernotice o našem hrvat, šumarskom druztvu kao i o križevačkom učilištu. Sadržaj mu toli obilan, da se ma sa svakim dielom slične vrsti natjecati može. PreporuČamo ga stoga gospodi clanovom čim toplije. Hrvatska šumarska knjižnica na izložbi u Trstu. Knjigoveža g- Grustav Neuberg iz Križevca, izložio je na sadanjoj izložbi u Trstu podpunti priručnu knjižnicu hrvatskih šumarskih djela. Knjige su vrlo ukusno vezane, a kolekcija je podpuna, a zastupane su malo ne sve šumarske grane. Gospodin Neuberg pripravan je čitavu kolekciju uz primjerenu od |