DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
ŠUMARSKI LIST 3/1882 str. 41 <-- 41 --> PDF |
— 157 — podmetnuta bila — a dne 17. ožujka noćju pojavila se je vatra i u gumah onkraj zagrebačke gore; izgorjelo je do 150 jutara äume i 50 hvati već izradjenih drva. Dne 13. ožujka po podne-izgorjele su šume Batjane, Medak i Bkupidase u podžupaniji daruvarskoj, 17. pako porodila «e je vatra u šumah Topolća i Brezovica u podžupaniji osječkoj, izgorjelo je do 220 jutara šume i t. d. Novo djelo o hrvatskom šumarstvu. Nedavno izadje u Bet-u u knjižari Vilima Fricka vrlo zanimivo djelo, pod naslovom: „Ungarns Holzindustrie tind Holzhandel. Technische, wirtschaftliehe und statistische Mittheilungen für Holiihändler, liolz-Industrielle, Forstwirthe ecc. Eine Monographie von Alesander Engel, Holzhändler und Holzindustrieller in Fhiua: Adolf Engel und Söhne. Mit einer Landkarte und zahlreichen in den Te\t gedruckten Holzschnitten." Knjiga izdana je medju strukovnimi publikatdjami tehnologičkog obrtnit´jkog muzeja u Beču, a posve<^ena po piscu njegovoj preuzvisenosti g. barunu Qabrielu Kemeny-u; vvlo je ukusno i bogato opremljena, pak se u vele obazire i na naše hrvatsko-slavoiiske^ Jji-govaČke obrtno šmnarske odnosaje, popunjujuć nam tako vrlo osjetljiv manjak u literaturi. Ne samo da je vrlo zanimiva, no i poučna, pak ju zaoto i spomenusmo, a da nam Hz Dabelovskyevu i Bedojevu radnja tu granu dovoljno izcrpljnje, dokazuje nam i sadržaj knjige: 1. Uporabljivanje hrastovine na ejepku građju. — 2. Uporabljivanje hraatovine za laktovinu. — 3. Ostala uporaba hrastovine: kao oblikovina, kao tesana gradja, kao piljenice, kao kalana gradja. — 4. Gulenje hrastika. — 5. Uporabljivanje jasenovine. — 6. Uporabljivanje briestovine. — 7. Uporabljivanje grabovine. — 8. Uporabljivanje bukovine. — Uporabljivanje ostalog tvrdog drvlja. ´— Dodatak. — Ciena je knjizi u zlatovezu 2 for. Osnova novoga zakona o porezu na oružje i na lov. Zajednički ngarsko-hrvatski sabor razpravljat će na skoro o toj zakonskoj osnovi, te ćemo stoga priobćiti na kratko njezin sadržaj, u koliko (5e u obće i svakog šumara zanimati, — U §. 1. ustanovljuje se^ da ovaj zakon ne dira u zak. SI. 6. od g. 1872. o pravu lovljenja kao niti u pravo Hrvatske i Slavonije, da o lovnom pravu može samostalno odlučivati. Ostaje takodjer u kriepostt i zak. čd. 44. 1876, te se samo ukida zak. 6]. 21. 1875. namjesto koga će vrlediti ustanove, sadržane u sliedeeih paragraiih osnove. §. 2. osnove odredjuje, da od oružja plaća porez svatko, tko posjeduje lovne puške, bilo da sam lovi ili singe mn ili da lovište goji ili Čuva, zatim i svaki onaj, koji pušku ima, da čuva polja ili Šume. §.3 . odredjuje, da se osim poreza od oružja ima plaćati i porez za lov. Taj porez plaćaju oni, koji po zakonu o lovu smijn lov loviti, te se tim pravom koriste bilo na vlastitom ili na tudjem lovištu. Tko ne drži oružja, al lovi jašuć (na konju), plaća samo porez od lova. U §. 4. odredjuje se, da članovi vladalačke obitelji ne plaćajn niti poreza za oružje niti poreza za lov. U §. 5. nabrojeno je ono oružje, koje ne plaća poreza. To je oružje po javnih zavodib i zbirkah te kod oblasti, nadalje oružje, koje obitelji Čuvaju na uspomenu, zatim zastarjelo oružje po privatnih zbirkah, službeno Oružje oružnikaj redarstvenikaj financijalnih stražara^ lugara, šumara itd. |