DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 2/1882 str. 33 <-- 33 --> PDF |
-» 89- ™ ,. Pressler zoye „Den: trägen und faulen G-eselien" najedanput skončati/ razumieva se samo sobom, a ´to napokon ni sam Pressler ne zahtievaj nu da smo ipak već i dosadanjim postupanjem obbodne "dobe znatno skratili, uviditi je vec iz toga, ako prispodobimo još nedavna stojeće prostore sastojine od 200 i više-go-đižiijlb obliodnja sa xa budućnost ustanovljenimi obliodnjami na^Hh gospodarskih osnova, koje 60—120 godina broje, ter koje su u novije doba iza same državne sume usvojene. Bezuvjetni prelaz n. p. k obliodnjam najvećega naturalnoga prihoda već i 2:ato ne bi bio umjestan, jer kako znamo, postoje još i danas najxaznolicniji nazori o zakonu priraštaja drvlja, koji si osobito u tom protuslove^ u koju da dobu života pada najveći popriecni godišnji prirast stabla. Te manjkaTOsti šumarske znanosti pako ne dodiraju samo dosadanje načine ustanovljivanja obhodnih doba, no baš posebice i financijalnu obhodnu dobu. Mislimo, da se je i do sada kod ustanovljivanja obhodnih doba u bitnosti dobro postupalo, pa dvojimo, da li bi i isti t. z. j,racijonaliste" bili bolje učiniti znali. Da se kadkad i koja pogrieška počinilaj ne ćemo oporicati, tim da se prastare sastojine, ma bilo i zgode, ipak vec prije ne unovciše, a priznajemo i to, da ćemo u buduće bar u onih srezihj koje su već podpuno prometu predane, više računati^ negO: li smo to trebali negda, jer se već i intenzivnije šumarenje izplaćuje. U tom će se i raznolika mnienja obijuh protivničkih strana najlaglje složiti moći, jer se tamo neće^ kako oemo namah viditi, i po obih strankah predložene obhodne dobe u obće VBĆ razlikovati. 5. Finaneijalna obliodna doba. Upoznavši se tako temeljnimi načeli, po kojih se je do sada običavalo obhodne dobe ustanovljivati, razmatrati ćemo na kratko način, kojim žele Pressler i njegovi pristaše buduće obhodne dobe ustanoviti, ter što su dosadanjim naukam .osobito spočitavali. . . ´ Dosadanjim metodam ustanovljivanja obhodnih doba spotioe se poglavito, da se nisu obaziraie na produktivne troškove, ili bar ne dovoljno, ter da šumski posjednici, koji po tih nacinih dosada svojimi sumarni gospodariše, manje više nalikuju obrtnikomj koji prodavaju robu, a da im. ne znadu ciene pro ^ ´ 7 |