DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 5/1881 str. 22 <-- 22 --> PDF |
— 226 — ^ bavi prama domoyini i rodu, žrtvom nesmiljenoga progonstva, zlobe i zavisti, žrtvom svog osvjedočenja, ali je bio m.už toli vriedan i odličan, da će mu uspomena živjeti, doklegod bude hrvatskiii šumara. Šporer je mrtav, al mu plodovi djelovanja žive, šumarsko družtvo, šumarsko učilište, samosviest hrvatskog šumarskog stališa i prošlost hrvatskog sumoznanstva, sve su to samo plodovi njegovoga neumornoga, napornoga i rodoljubnoga djelovanja, pa stoga i možemo slobodno reći: da već ne može biti daleko ni ono doba, kad budu rodoljubni i svjestni hrvatski šumari latili se izvesti jednu od najplemenitijih dužnosti, dužnosti zahvalnosti, štovanja i moralne nagrade prvomu velikanu stališa našeg. Dostojno da ovjekovječimo spomen pryaka našeg i Nestora, to neka bude skrb naša, — a zato i napisah ovo nekoliko redaka, klicući; slava Franji Šporeru, bio on uzorom hrvatskim šumarom 1 Fran Kestercanek. Svrha i važnost šumarskih pokiišališta/ po clru. professoru Arthuru barunu Seekendorfu. Jedno od najnovijih šumarskih djela jest i ono netom izašlo djelce „das forstliche Versuchswesen, insbesondere dessen Zweck und wirthschaftliche Bedeutung´^ napisano od pocastnoga elana našega družtva g, Arthura baruna Seckendorfa, poznatog prvaka na polju šumoznanstva u našoj monarkiji. Smatrajući sadržaj rečene knjige po svakoga pravo naobraženoga šumara od važnosti, kao i stoga što držimo, da već nije daleko doba, gdje ćemo se i mi hrvatski šumari morati hoćeš nećeš uhvatiti a kolo šumara inih naroda, koji se šumarsko-znanstvenimi, kao i praktičnimi iztraživanji bave, priobeiti ćemo u sliedećem u prevodu po prilici sav sadržaj prvomu odsjeku rečenog djela. „Svrha šumarsko-znanstvenih iztraživanja jest, da se sustavnim! opažanji i na temelju valjano pi´omišljanih pitanja osnivajućimi se pokušaji stvaraju po malo racijonalnomu šumarenju potrebite podloge. Timi se znanstvenimi iztraživanji imade pako prije svega ustanoviti važnost šuma u naravi, relativna vrstnoća raznolikih šumsko-gospodarskih ucina, te po malo pdpnaći one mjere, kojimi je posjeduiku ^uma moguće uporab;v:^m |
| ŠUMARSKI LIST 5/1881 str. 23 <-- 23 --> PDF |
— 227 ~ : malenih troškova najveće moguće prihode iz šuma .j)olu6ivati. Prema tomu pako spada u obseg istraživanja šumarskih poku^šališta: pronaći upliv 8uma na tlo i podnebje, dokazati viiednost raznolikih šumsko-uzgojnih kao i nasadnih računa, izvadjati istraživanja o prirastu i obliku drveća u svrhe sastavljanja skrižaljka drvne gromade, kao i skrižaljka o prihodu, proučavati sitne neprijatelje šuniam kao kornjaše i gljivice i označiti sredstva proti razprostranjenju istih, iztraživati efekt raznih u šumarstvu jur udomljenih strojeva i orudja, tražiti nova vrela privrede i uporabe raznolikim šumskim proizvodom,, ili u kratko : unapredjivati blagostanje posjednika šuma, a po tom i blagostanje čitave zemlje, zakonodavstvu pako pružati sve onenuždiie podatke, koje isto treba, da može pravedno oporezati šume i stvarati shodne, zemlji i obstojnostim odgovarajuće zakoiie. U istinu se ne daje ni pomisliti tako dugo na pravednost ustanova šumskoga zakona^ dokle se goder ne bude, i to putem točnih pokušaja i istraživanja, riešilo pitanje, koji li upliv imadu šume i njihove raznolike forme na toplotu i vlagu tla i zraka, količinu oborina neke zemlje, postajanje tuce, lavina i bujica, podržavanje virova i osjeguranje množtva vode rieka na obranu proti popiavam, na uzčuvanje proti štetonosnim toplim kao i hladnim vjetrovom, zdravlje ljudi itd. Samo na temelju rezultata obsežnih istraživanja na tom polju biti će moguće ustanoviti i onu kategoriju suma, koja će se morati u interesu obćem bezuvjetno uzdržati i po osebujnih, svrlii toj odgovarajućih načelih uzgajati, za razliku od onih „novčauih šuma´´ (Kapitalforste), kojim je glavna svrha^ da vlastniku neki prihod davaju, ter koje bi se pi-ema tomu imale naravno i svakoga šumsko-policajnoga ograničivanja osloboditi. Uvaženjem tih činjenica poprimio je bio i internacijonalni kongres gospodara i šumara g. 1873. međju ostaiimi i sliedeće rezolucije: 1. Vladam raznih država valja preporučiti, da nastoje svimi mogućimi sredstvi oko osnuća šumarskih pokuišalista, ter da takove podupiru. 2. Koristi se pako samo onda možemo nadati, ako budu na čelu takovih poduzeća stojeći ravnatelji pokušališta mogli u kratko doba prirediti sve priposlano im gradivo — primjereno potreboćam šumarstva u obće. |
| ŠUMARSKI LIST 5/1881 str. 24 <-- 24 --> PDF |
- 228 — . , 3. Čim se u kojoj zemlji bude osnovalo koje šumarsko pokušalište, valja u interesu same stvari uputiti po vladi dotične ravnatelje tih pokušališta, da stupe.u savez sa ravnatelji jur postojećih takovih pokušališta, da se uzmognu prema tomu ustanoviti oni iztražni objekti, koji se internacijonalno iztraživati imadu, kao i zato, da se uzmogne postići sporazumak obzirom na razne metode samoga iztraživanja. 4. Internacijonalni iztražujući sustav vrieđi medjutim samo za onakova pitanja šumarskog pokušavanja, kojimi se n, pr. upliv šuma na podnebje, količinu oborina, stanje vrela itd. opredieliti imade. Potreba bezodvlacnog rješavanja pitanja takove vrsti tiem se jace opaža, pošto je samo na temelju amo spađajueih zasada moći tako zvano „šumarsko cuvarsko pitanje" (Waldschutz-Frage) konačno riešiti. 5. Ima se sastaviti stalno povjerenstvo, koje će razprav- Ijati i ustanoviti mjere za pospješivanje šumarskih pokušavanja. To se povjerenstvo ima sastojati iz ravnatelja svih postojećih pokušalištnih postaja. Prema potrebi slobodno je istomu, da se još i kooptacijom pojača. 6. Internacijonalni kongres gospodara i šumara moli c. kr. austrijsku vladu, da ista svim onim europejskim đržavam, u kojih možda takova pokušališta još ne obstoje, spomenute zaključke do znanja staviti blagoizvoli uz poziv sudioničtvovanju. Isto je tako i internacijonalna konferencija za agrarnu metereologiju, koja je od 6. do 10, rujna g. 1880. u Beču obdržavana, ter koja se većom stranom iz predstojnika i činovnika obćih metereologijskih središnjih zavoda sastojaše, osobito iztaknula važnost šumarsko-metereologijskih pokusa i iztraživanja. Nadalje je ista konferencija još i obzii*om na pitanje: „Inwieferne und wie können die metereologischen Centralanstalten ohne Schädigung ihrer anderen Zwecke auch die agrarmetereologisehen Beobachtungen in den Kreis ihrer Thätigkeit aufnehmen?´´ bila sliedeću rezoluciju usvojila: „Konferencija smatra vele koristnim, da se obzirom na prije spomenute zadatke agrarne metereologije ustroje bar u većih državah, gdje odgovarajuće mjere još poprimljene nisu, posebni središnji zavodi za gospodarsku kao i šumarska metereologiju, koji bi zavodi imali osobitu pomnju obraćati na zadaće tih iztražnih grana, a |
| ŠUMARSKI LIST 5/1881 str. 25 <-- 25 --> PDF |
- 229 ~ prema tomu pospješavati takođjer i popunjivanje u mnogom još manjkavih iztražnih metoda, nove njima podčinjene postaje ustrojavati ili bar spoticati ustrojstvo takovih, ter privatnim osobam kao i družtvom kod ustrojavanja i vodstva takovih postaja na ruku biti, radnje im kontrolirati, dobivene podatke skupljati i uporabljivati. Ovi specijalni zavodi imali bi nadalje, osobito obzirom na kritički izbor iztražnih metoda kao i sbog oglašivanja, ostati u nekom savezu sa obćimi središnjimi metereologijskimi zavodi/´ Zaliti moramo, što je ljetos proračunski odbor državnog sabora u Austriji u svojoj dne 17. veljače 1881- godine držanoj sjednici ipak zaključio brisati sav po vladi u agrarno-metereologijske svrhe zatraženi minimalni iznos od 2000 for., i to tim više moramo žaliti, što si u (po meni izdanom) časopisu ,,Mittheilungen aus dem forstlichen Versuchswesen Oesterreichs´^ objelodanjeni progi´am, kao i dosele već postignuti rezultati iztraživanja obće priznanje strukovnjaka stekoše, te se ne samo u svoj europejskoj literaturi, već i u istoj Americi priznanjem spominju. Od isto tolike narodno-gospodarstvere važnosti biti će bez dvojbe i ona uz raznolike zemljištne i podnebne odnošaje poduzeti se imajuća pokušavanja i iztraživanja, odnoseća se na ustanovljivanje upliva šumskih stojbinskih vrstnoća, na sastojinu osnivajuce načine (sjetvu, sadnju, naravno pomladjivanje šuma)j uzgojne napremice, (proriedjivanje, progalenje, klaštrenje) i na prirast drvlja. Podjeđno s ovimi sastavljati će se najvažnija pomagala u šumarstvu, naime razne skrižaljke o {)rihodu („Ertragstafeln"), pod kojimi razumievamo, kako je poznato, skrižaljke, što nam prikazuju prirast i porast sastojina. Takove su pako skrižaljke od osobite gospodarske vriednosti, pošto nam služe podlogom bonitaciji tla, proračunavanju zalihe i prirasta, ustanovljivanju najuharnijih vrsti uzgoja i gospodarenja kao i kultivacije te ustanovljenju najshodnijih gospodarstvenih obhođnih doba; nadalje služe nam za ustanovljivanje zemljištnih, sastojinskih kao i šumskih vriednosti, i to biid za svrhe kupovne, prodajne ili slučajeve izvlastbe šuma za željezničke kao i cestovne gi´adnje, bud pako za ustanovljivanje sumarsko- oporezovne glavnice ili odštetne svote, koju n. pr. treba da poznajemo kod odkupljivanja služnosti itd. |
| ŠUMARSKI LIST 5/1881 str. 26 <-- 26 --> PDF |
— 230 Ne rekosmo to možda stoga, kao da do sada u ubće još ne imasmo skrižaljka o prihodu šuma, dapače obiatno, poznavanje velike gospodarstvene važnosti istih već od:ivi.a ponuka mnoge šumarske spisatelje, da se latiše posla proračiinavanja, odnosno sastavljanja takovih pomagala. Nu većina tih skrižaljka bila je nedostatna, pošto su se samo na malobrojnih pokušaj ih, da često i samo na brzo obavljenih iztraživanjih temeljile, na temelju kojih su se naravno opet isto tako netočni medjuclanci interpolacijom ustanovljivali. Pa ipak znamo, da je potrebno, hoćemo li da takove skrižaljke i zbilja odgovaraju onim važnim zahtjevom, koje nanj stavljamo, da budu prije svega vjerodostojne. Nu ovu je okolnost već pinije kojih 35 godina i Karlo Heyer upozorio. izraziv se prigodom poziva k utemeljenju šumarskostatisticnog družtva g. 1845. o vriednosti postojećih skrižaljka o prihodu kako sliedi: „Die Unzulänglichkeit der bekannten Holzzuwachs-Tafeln für die Wissenschaft und Praxis folgt schon aus einer gegenseitigen Vergleichung der gleichartigen Ertragsangaben. Man gewährt beträchtliche Abv^eichungen sowohl in der absoluten Grösse der Massenbeträge, als auch in dem Zuwachsgange durch die ßestandesaltersstufen hin, so dass bei einerlei Holzart und Bonität der höchste Durchschnitts-Zuwachs bald früher, bald später eintritt, sich längere oder kürzere Zeit auf gleicher Stufe erhält und dann bald rascher, bald langsamer wieder sinkt, während andere sie abwechselnd steigen und fallen lassen. Dabei vermissen wir häufig die Zwischennutzungs-Beträge, die so nöthige Griiedernng der Massen nach Sortimenten oder, wenn auch diese gegeben, die Massabstände der Sortimente. Die Kreismasse ist bald aufgenomen, bald nicht, und das Wurzelstockholz fehlt fast durchgängig. Eine selbständige Prüfung der Daten wird durch die Unbekanntschaft der Mittel und Wege, durch welche man zu jenen gelangte, gerade zu unmöglich gemacht, Mann kennt nicht die einilussreiche Grosse und Form der gewählten Probeflächen; mann weiss nicht, ob ihre Lage eben oder geneigt, oder selbst steil war. Mann erfahrt nichts über die innere Beschaffenheit und die Lebensgeschichte der Probebestände, nichts über die Art ihrer Begründung, ob durch natürliche oder künstliche Kultur^ und in jenem Falle: ob durch Schlag oder Femelbe |
| ŠUMARSKI LIST 5/1881 str. 27 <-- 27 --> PDF |
~ mi — trieb; nichts über das Mass des ßestanäesschlusses, nichts darüber, ob der Bestand und von wann an und in weichein Zwisclienraume regelmässig durchforstet worden, ob er auch durch Streunutzung, Viehhüten etc. gelitten oder nicht. Gleich unbekannt ist uns meist das bei der Massenaufnahme eingehaltene Verfahren, — das bei der Klassificirung der Stämme, das Abstandsmass der Klassen, die Bodenhöhe, in welcher es und wie es genommen worden; die Klassenstammzahl, die Art der Auswahl der Modelstämme und deren Zahl, das Verfahren bei ihrer Massenermittelung, nämlich ob durch unsichere Okularschätzung, oder durch Anwendung der nicht minder unsicheren ßeductionszahlen, oder durch specielle Ausmessung und im letzten Falle, die Länge der Sectionen, die Stelle und die Art der Stärkemassnahme, die Hilfsmittel bei dei" Inhaltsberechnung selbst, insbesondere auch beim B,eiss und Stockholze; die Stockhöhe über den Tagwurzeln, das Verfahren bei der Ermittelung der Bestandesalter, Zeitabschnitte bei der Interpolirang fehlender Zwischenglieder etc." Sve one, kao što i mnoge ine slične obstojnosti u šumar stvu uzrokom su, da su baš u najnovije doba razne šumarsko pokušalištne postaje počele ozbiljnije baviti se pitanjem o sa stavljanju skrižaljka o prihodu šuma, dapače smatraju baš pitanje ob obliku i priraštaju stabalja tako rekuć jednini od najvažnijih si zadataka, koje im riešiti valja. II tiesnom savezu sa ovimi radnjami stoje nadalje i svi oni pokusi i iztraživanja, koja se tiču pomladjivanja sastojina (Bestandesbegründung), a ponajpače uplivanja raznih načina sadnje i količine i vrsti progale šuma na porast drveća. Ne treba dakle da im tuj još i posebice vriednost iztičem, već ću samo da iztaknem, da se racijonalno provedenom progaloni može u obće šumska renta baš znatno povećati. Još jednu vrst iztraživanja treba da posebice iztaknem, pošto joj je svrha znatno doprinieti k riešenju jednog vele važnog narodno-gospodarstvenog pitanja, mislim pako toli često spomenuto pitanje o šumskom stelarenju, o riešenju koga pitanja ovisi ne samo bit premnogih šuma, već i blagostanje zemlje i žiteljstva. Mnoga je već šuma postala žrtvom bezobzirnomu stelarenju, tako da na mjestih, gdje no su se negda najkrasnije šume |
| ŠUMARSKI LIST 5/1881 str. 28 <-- 28 --> PDF |
— 232 — listace širile, sada jedva po koji bor uzgajati možemo, pa i sama goljetnost krasa živo nas opominje, da još za dobe prestanemo tim nuzgrednim užitkom, koji mora uz šumsku [jasnju posvemašnu devastaciju šuma bezuvjetno poskoriti. Ne.smijemo pako ni to zaboraviti, da će, bude li se po naših gorskih krajevih joÄ i u buduće do sada običajnim načinom stelarilo, bez dvojbe velik dio šuma propasti, uslied Čega naravno nastaju opet.toli za narod koli za zemlju baš ozbiljne pogibelji. Nije to pako samo zadaća šumara, nego baš i dužnost vlade, da poprimi onakove mjere, da se stelarenje po šumah, ako već i ne zabrani, a ono bar primjereno ograniči. Rekoh „primjereno´´, jer se bez dvojbe ne može oporicati, da se toli stelarenje koli i paša već i u samom interesu bivstva ladanjskog pučanstva ne može posvema iz naših šuma odstraniti. U koliko je pako potrebno obazrieti se na takove potrebštine ladanjskog žiteljstva, osobito po gorskih stranah i mjestih izvrgnutih popješćenju, to baš odlučiti spada u djelokrug šumarskih pokušališta. Kako liepih i velevažnih zaključaka baš na temelju takovih eksaktnih, ako možda i dugotrajnih, pokušaja i iztraživanja steći možemo, dokazuje nam medju ostalim i najvrstnije djelo svoje vrsti od Ebermayera: „Die gesammte Lehre.der Waldstreu mit Rücksicht auf die chemische Statik des Waldbaues. Unter Zugrundelegung der in den königlichen Staatsforsten Bayerns angestellten Untersuchungen. Berlin 1876." Takodjer i bolesti šumskog drveća imati će se po pokušalištih iztraživati i proučavati; osobito pako imati će se tim putem pronaći one mjere, kojimi bi se dalo štetonosnom haranju kukaca i gljivica na put stati. Da su pako u tom smieru poduzeta iztraživanja takodjer i po gospodarstvo važna, jasno nam je već i stoga, sto znamo, da kukci i. gljivice godimice uništuju na hiljade stabala, tako da može često i unutar neznatnih razdobja vriednost od više stotina hiljada (ako ne milijuna) poharom kukaca uništeno biti. Ne upuštajući se u razglabanje svim nam još živo pred očima lebdeće pohare Češke Sumave, iztaknuti ćemo primjerice samo to, da jo po navodih pruskog pokušališta oko g. 18(50. borov gubar (grosse Kiefernraupe) u samoj Pruskoj do 41, 692 hektara šume opustošio, od kojih je do 10244 hektara bus posvema raztočio. Neposredna šteta, koja je uslied toga državu snašla (troškovi za utamanjivanje, umanjena vriednost drva itd.) izkazana je |
| ŠUMARSKI LIST 5/1881 str. 29 <-- 29 --> PDF |
— 233 ™sa 2 milijuna maraka, posredni kvar pako prekoračuje možda i dvostruku svotu. Po navodih g. sumarnika Schulza u Danckelmanovom časopisu „Zeitschrift für Forst und Jagdwesen", V. svezak godine 1873. iznaša kvar, nanesen po kukcih, od god. 1845. do 1867./68. u Rusiji i Pruskoj (kvar počinjen bi po Psilura mo~ nacha L. i Tomicus typographus L.) na površju od kojih 7000 geografičnih milja i šumištu od kojih 1600Q milja najmanje 35 milijuna hvati drva, (ili po prilici 139 milijuna četvornih metara, odnosno novčanu im vriednost.) Od toga odpađa na samu Rusiju 48 milijuna, na Prusku pako do 7 milijuna hvati izgubljenog drva. Na c. kr. šumarskom pokušalištu namješteni nadsumar g. F/A . Wachtl proračunao je u svojoj najnovijoj radnji ,,IJeber die Verbreitung des Tannen-Triebv^iklerfrasses in Nieder-Oesterreich", da je taj kornjaš g. 1877. tamo počinio štetu u gubitku na prirastu od 263.872 kubičnih metara drva, vriednih najmanje 632.000 for. a. yr. itd. Svi su ti brojevi uzeti minimalno, tako da ne ima dvojbe, da za istinom zaostaju. Od ne manje je vriednosti nadalje i korist iztraživanja klicavosti sjemenja, spađajucega takodjer ii djelokrug šumarskih pokušali šta. Na temelju ovih iztraživanja dokazati će se upliv pojedinih stabala na klicavost sjemenja, (upliv stojbine obzirom na tlo i podnebje, zdravkost stabla, odnošaje uzrasta, starost itd.), nadalje vrst dobave i spra vijanje sjemenja obzirom na klicanje i klicavu snagu sjemenja, a moći će se tako i vlastnik šume očuvati od kvara, osobito pako da ga ne prevare trgovci sa sjemenjem. Od kolike su koristi tako poduzeta iztraživanja i pokusi, dokazuje nam medju ostalim i Francezka svojom postajom za kontrolu klicanja sjemenja u Barres - Vilmorinu. Tuj se podvrgava sveukupno po francezkoj državnoj šumskoj upravi dobav- Ijeno sjemenje četinjača stanovitim pokusom, kojimi se ustanovljuje težina, čistoća, klicavost kao i klicava snaga istomu. Provadjanje tih pokušaja urodilo je već i dosada dobrim plodom, imajući neposredno posljedicom, da se je klicavcst dobav- Ijenog sjemenja od godine do godine umnažala, dok ne postiže sada već i maksimum klicavosti. |
| ŠUMARSKI LIST 5/1881 str. 30 <-- 30 --> PDF |
— 234 — Da može takovo pokušalište takodjer i dohodka pružati, dokazuje prihod sponienntog poknsališta n .Vilraorinu, koje je francezkoj vladi posljednjih godina donašalo dobit od godišnjih 40 000 franaka. ti djela „die forstlichen Verhältnisse Frankreichs" dao sara točni opis te postaje i baš nzorne te domene, nii pošto mislimj da će biti više čitatelja, kojim nije sadržaj rečenog djelca poznat, biti će shodno, da još koju o rečenoj domeni Barres-Vilmorin, koja je tako rekiić sama za se ogromna bašća za pokušavanje, spomenem. Barres-Vilmorin leži 18 kilometara južno od Montargis-a u departementu Loiret na visočini, ležećoj 150 metai-a iznad mora, te obsiže površje öd 67-37 hektara. Tlo je većom stranom prudjasto, pokrito naslagom zemlje od 40 do 80 centimetara dubljine; podloga je nepropustni sloj gline. Podnebje naliči onomu grada Pariza, nu više je suho, akoprem inače temperatura baš nije osobita ^ dapače još i nasuprot studen oštra; tako dostiže primjerice god. 1871./72. do 27-9", a vanredno jake zime g. 1^79./80. dapače i 34*´ Celsija. Akoprem zimski mrazovi nisu rieđki, to, opet s druge strane ne ima pogibeljnih proljetnih mrazova, dovoljan dakle uzrok, da sadnja raznolikih vrsti drveća, kojih ima polag „Catalogue des vegetaux lignex indigenes et exotiques existant sur le domaine forestier de Barres-Vilmorin" do 451 vrsti, dobro napreduje. Kad no je poznati parižki trgovac sjemenja g. Vilmorin bio g. 1821. taj posjed kupio, bijaše zemljište to malo ne posvema pusto, izuzam ono nekoliko zapuštenih dubova i grabovja. Vilmorin, koji si pređuze pustoš tu pretvoriti u gaj, lati se bezodvdacno i uztrajno posla, i tako si već i tim osobitih zasluga steče oko kasnije u departementu Loiret provedenih radnja pošumljivanja. „Slobodno nam je tvrditi´´, kaže pisac spomenutog kataloga, „da je Vilmorin prvi uvidio, daje pustoš Sologne prije svega i jedino samo posljedica prekomjerne nestašice šuma, ter da će se samo novimi nasadi sama moei tomu kraju opet povratiti nekadanja plodovitost. Nije žalio žrtva, da namisao svoju učini svojinom obćom, nu držeć da primjer najbolje djeluje, uredi i podigne svemu svietu pristupno pokušajno polj-e ili pokušalište.;" |
| ŠUMARSKI LIST 5/1881 str. 31 <-- 31 --> PDF |
— 235 - Njim usadjeni uzor borici, u kojib nalazimo do 30 odlika od Pinus sylvestris, sjemenja raznolike provenience , čine već danas, dok je starost tih sastojina tek 50. gođin\i obhodnje pro- manila, baš dragocieni materijal naukovanja. One nam svjedoče premoć pojedinih odlika n- pr. one riganskoga bora (Pinus sylvestris lägensis) medju odlikami P. sylvestris u obće, kalabrijskoga bora (Pinus Laricio calabrica) nad vrsti P. Laricio itd. dokazujući nara jasno velevažiiost provenience sjemenja po razvoj nasada i prihod naših kulturnih površina. Sjegurno su Vih morinovi pokusi, koji se sada državom nastavljaju, povodom, da Francezi kod sjetve veću važnost polažu na. dobavu stranog borovog sjemenja od nas. Tako se primjerice i sjemenje od „Pinus sylvestris rigensis" i zbilja dvostrukom cienom plaća od običnog borovog sjemenja. Tom prilikom valja mi spomenuti, da je pitanje mjesta dobave sjemenja u obće mnogo važnije, nego li se na prvi mah i pričinja. Jer ne uzimljemo li na tu okolnost obzir, ne smijemo se ni čuditi neuspjehu raznih pokušaja sjetve, osobito inostranih vrsti drveća. To je i zima g. 1879./80. dokazala, kadno su biljke od Abies douglasii, kojim bje sjeme u Kaliforniji skup Ijano, većim dielom izginulo, đočim su se opet oni usjevi, kojih sjemenje bijaše iz. British Columbije, preliepo uzčuvale. Ü Škotskoj opaziše, kako to John. Broth u vrstnom svom djelu „Feststellung der Anbauwllrdigkeit ausländischer Waldbäume" spominje, da većina onih borika, koji niknuše iz sjemenja njemačkog, dakle iz zemlje, koja ima znatno blažje podnebje, nego je oštro podnebje Škotske, u porastu znatno zaostaje, te slabije razvija od onih, koji se iz (škotskog) domaćeg borovog sjemenja uzgojiše. Po Burkhardtu uspievaše na Smrekovnjaku sjeme smreka sa Harza Ijep.^e od sjemenja, koje je na samom Smrekovnjaku skupljano bilo. Poznata je nadalje Činjenica, da je sjemenje onih krajeva, gdje se po šumah stelari, znatno lošije od sjemenja takovih krajeva, gdje ta rak-rana šumarstva nije običajna. Odatle pako sliedi, da kod sjetve nije dovoljno, ako pazimo samo na to. da sjeme ima zbilja žudjenu postotnu kakvoću klicavosti, već valja i to uočiti, da se isto samo s podpunoma jediih stabala skuplja, stabala uzraslih na takovoj stojbini, koja toli obzirom na pod nebne^ koli i obzirom na mjestne odnošaje podpunoma odgovara |
| ŠUMARSKI LIST 5/1881 str. 32 <-- 32 --> PDF |
-- 236 onim odnošajem , pod kojimi će imati dojdiiće knltnre rasti i uspievatij Öinjenica, koja je medjntim i poljodjelcem već odavna poznata. 0 rečenom ovisi nadalje ponajviše i uspjeh pokusnih sjetva sjemenja inostranih vrsti drveća, od kojih izcekujemo prvo: da nam bolje drvo od domaćih vrsti istog roda davaju, drugo: da u kraćih obhodnjah veće drvne gromade proizvadjamo i treće: da se iste lošijom stojbinom zadovoljavaju, da budu shodne za uzgoj u mješovitih sastojinah, a svojom odpornošću proti vjetrolomom kao i ostalim nepogodam vremena ili pako možda i drugim kojim posebnim svojstvom da nadkriljuju domaće nam rodove. To bje takođjer uzrokom, da je i dfužtvo njemačkih šumarskih pokiišališta nakano riešiti pitanje ob uharnosti sjetve inostranih vrsti drveća na temelju osnovanih pokušajaj za koje se je radnje primjerice g. 1881. u samoj Pruskoj izdala svota od 4000 maraka. Kod ovih pokusa pako valjalo bi prije svega paziti na to, da se od strane centralnog pokušališta samo absolutno istovrstni materijal razašilje., Konačno spomenuti ćemo još to, da znatna količina šumskoga sjemenja godimice propada, i to sbog lošeg postupanja kod sjetve, kao i radi manjkavoga, odnosno prejakoga pokrivanja, po čem dakako i opet posjednici suma prilično štetuju, uzmemo li još i to u obzir, da se troškovi sjetve u šumarstvu ne izplaćuju svake godine poput onih u poljodjeljstvene svrhe izdanih, već da isti sa kamati od kamata do konca dugih vege-^ tativnih doba do znamenitih svota ponarastu, to ćemo pojmiti, da je posjedniku šuma bezuvjetno koristno čuvati se bar po mogućnosti takovih gubitaka, U tom pogledu imati će i opet u, prvom redu šumarska polvušaliAta posredovati svojimi pokusi o klicavosti sjemenja, odnosno pokrivanja istoga, kao i kulturnimi pokusi. JoH valja uzeti one koristi u obzir, koje mogu nastati shođnijim uredjenjem i poboljšavanjem drvarskoga orudja i načina obaranja stabala na temelju točnih prispodabljanja i pokušaja toli po vlastnika šume, koli i po drvare, u koliko bi se naime prvim broj nadnica drvarom znatno umanjiti mogao, a da se ipak ne bi morala stoga drvarom i onako tegotno zaslužena nadnica smanjivati. Isto tako moći će se bez dvojhe uve |
| ŠUMARSKI LIST 5/1881 str. 33 <-- 33 --> PDF |
deiijeni noyog načina smolarenja takodjer i prihod tog nuzgrednog užitka znatno povećati, a kad se budu ustanovila istraživanja ob uplivu tla, podnebja i položaja obhodne dobe kao i dobe gulenja kore na sadržinu tanina naše užitne kore i njihovu uporabivost u strojbarstvu, moći 6e se prihod hrastovih kao i vrbovih šuma guljaca znatno povisiti; sjetimo li se još konačno i onih važnih iztraživanja, odnosećih se na trajnost drva, osobito pako na dosada bar još slabo poznate uvjete čvrstoće kao i pruživosti drva, koja su sigurno po tehniku od velikog zamašaja; to možemo pravom zaključiti tvrdnjom: „da šumarskim pokušalištom predstoji ne samo važna znanstvena, iio i znamenita praktična zadaća neprocjenive gospodarske važnosti." Šumarstvo požežke podžupani]« piše Franjo German, kr. zemaljski kulturni viećnik u Kutjevu. Podžupanija požežka zaprema prostor od 216685 jutara ili 124694 hektara, od ove pako plohe spada na šume i šikare samo 112339 jutara (po lÖOOD^) iü 64648 hektara zemlje. Okružje ove podžupanije graniči sa sliedećimi plemićkim! dobri: Sa sjevera su imanja: Našice preuzvišenog g. grofa Lađislava Pejačevica, Fericance gosp. Barbere, Orahovica gosp. Jos. pl. Pfeiffera i dobro Vucin gosp. pl. Jankovića. Sa zapada : Pakrac, imanje gosp. Eendlera i bivša pukovnija gradiška. Sa juga : bivša vojna Krajina gradiškanska i brodska pukovnija, a sa iztoka: Djakovo, biskupsko vlastelinstvo i Podgorač , dobro gosp. grofa A. Pejačevica. Ovaj prostor priliči kotlini, sličnoj ovalnomu koritu nekadašnjega jezera; — dno ove kotline, „požežko polje" zvano, okružuju sa svih strana gore, koje će, buduć imadu u ovoj podžupaniji jedine prašuma, naravno više šumara zanimati od ravnica. Sklon je nagib ovog polja od sjevera prama jugu, a sjeverne su gore do 200 metara višje od južnih. Kotlina je sa 3 |