DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 1/1881 str. 28 <-- 28 --> PDF |
— 26 — su iđejalno, pošto gospodarski odnošaji rečenoga okolišja još ne omogućuju unovčenje takovih slabijih razvrstbina drva. Drvne gromade pojedinih dobnih razreda unesene su na temelju gromada inih jednako rastućih sastojina slične stojbinske vrstnoće, da se pako i konačni iznos zemljištno-užitnoga prihoda čim podpunije dobije, izkazani su svagdje i novčani iznosi, ma da ih u istinu ni ne ima. Kao što nam ova skrižaljka u stupcu b pokazuje postepeni prirast glavne drvne gromade, isto tako nam i u stupcu k izkazuje umnažanje prihoda pašarine prema tomu, kako se postepeno sklop šume sve to više progaljuje. Jednako vidimo, da se i ini dohodci nuzgrednih užitaka, izkazanih u stupcih c, h, i, početkom do stanovite neke starosti sastojine umnažaju, od onda pako da isto tako postepeno padaju. To pako sliedi bud s naravnih razloga t j . u koliko se n. pr. broj stabala u sastojini po prevalivšoj nekoj dobi maksimalnoga prirasta po malo doduše nu stalno umanjuje, bud pako i stoga, što se sve to većim prekidanjem sklopa po malo i sama produkivna snaga stabala umanjuje. Ova nam skrižaljka nadalje pokazuje još i sredstva, kojimi pomoću tuj izkazanih faktora možemo i dojdući prihod pojedinih dobnih razreda osebno proračunavati, u koliko se to slaže n. pr. i sa zahtjevi zakona ob uređjenju zemljarine i temeljnim načelom o zemljištnom Cistom prihodu. Za izpuniti tu skrižaljku svimi za takovu prihodnu kalkulaciju nuždnimi podatci, uzesmo primjerice, da kulturni troškovi (naravnoga pomladjivanja) po rali ne iznašaju više od 4 fr., nadalje da upravni i čuvarski troškovi po rali samo 96 nč. iznašaju. Isto tako uzesmo, da 2"/„ postotno ukamaćenje posve odgovara mjestnim gospodarskim odnošajem ovoga okolišja. Razpravljati pitanje, bi li kod obračunavanja šumskih renta upotriebljivali načela jednostavnoga postotnoga ili pako kamato- kamatnoga računa, držim da bi toli obzirom na svagdanju praksu, koli i obzirom na jur po svih naprednijih Sumarih usvojena načela, a i obzirom na samo vidno umnažanje drvne gromade suvišno bilo; to bo je pitanje danas već riešeno, u koliko se naime priznaje pravednost kamato-kamatnoga obračunavanja. Nu i sama stvarna istinitost radnje i bezpristranost zahtievaju, da provadjamo prolongaciju svih prihodnih vriednosti do konačne dobe poprimljene gospodarske obhodnje, dotično do užitne |