DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 4/1880 str. 50 <-- 50 --> PDF |
^ 210 ~ kod fabrikacije papira, a tiem. što se je puštalo kukano i pa rano dulje vremena u lugu, došlo se do novih povoljnih rezultata, napokon dobivala se je još bolja vlaknina kuhanjem u vodi za im u kausti&oj sodi. Papir postao je sve bolji, tako da se sad može već kao zamotni papir upotriebiti, osim toga rabi se i u druge svrhe, za koje je drugi papir manje sposoban. I na ravska mrka boja nije često bez koristi n. pr. kod uveza knjiga i omotnina. Postupak pri proizvadjanju lignitove stanicevine, jest jed nostavan. Drvo kako se posieče, liši se kore i pridrži čvrsto na veliki brus, pa uz neprestano priticanje vode i sortiranjem pomoću sita pretvara se u tako finu vlaknastu massu, da se ista može ili sama ili skupa sa drugimi tvarmi, kao sa prnjci, upotriebiti za papir. Mokra drvnina liši se tištenjem suvišne vode te razašilje se, dok je još vlažna, raznim papiranam. Žalibože ne može ova drvnina u papirani opet svoju prvobitnu finoću zadobiti, te joj se mora, ma da je kuhano, primješati do 80*^/0 trulja, da se uzmogne upotriebiti. Osim toga dobije papir, kod kojega je rabljena drvnina, vremenom žutkastu ili sivkastu boju, stoga ne valja ona za fini bieli papir. Drvnina, dobivena trenjem na brusu, nije bo nikada cista stanicevina, već ona sadržaje još stvar, nalazeću se medju stanicami, kojom se stanice skupa drže. U trenjem dobivenoj drvnini ima većinom 26 do 2B7o čiste stanicevine. U novije doba više se stanicevine proizvadja kemickim putem, buduć se tiem dobiva ljepši i za bieljenje prikladniji produkt nego li trenjem drva; nu jedino zlo kod svih ovih metoda je to, što su troškovi produciranja preveliki. Osobito strojevi i razne spreme za sgotavljanje stoje mnogo. Tek sada gleda se tomu zlu doskočiti, što se nastoji drugimi metodami isti cilj postići. Ove metode osnivaju se na duljem uplivanju kemickih agencija, pri čem ne treba goriva, pa se ujedno izbjegava veliko trošenje sprava. U Americi davno je već poznata fabrikacija staniževine, nu tek god, 1864. zbio se je u tom obziru veliki obrat. Na umjetničkoj izložbi u Parizu g. 1867. probudila je veliku pozornost firma: Manjuk-Wood-Pulp-Works-Company iz Filadelfije, izloživ produkt nove tvornice stanicevine. U spomenutoj tvornici producirala se je stanicevina kuhanjem drva sa jedkom |