DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 3/1880 str. 61 <-- 61 --> PDF |
- 156 — o) širolista. Lišde je pajajasto ili đugačlto-pajajasto, na pođini zaokruženo ili u petlju nešto produljeno, 5 —10 cm. dugačko, 2 —4´5 cm. široko. b) uzkolistna . Tiišoe pajajasto-suličasto, k podini zašiljeno, tri put dulje nego široko (5 — 1 :J em. dugo i 1 5 3 cm. široko). Lišće je nečisto, iivo-zclene, pepeljugaste boje, nije svjetlo, s obe je strane kratko vlasasto, više ili manje pusteno. Ova iva nalazi se po barab i ritu sa trskom, raste kao grm; jako je razgranjena i preko 3 metra visoka ; grančice «u kratko, jako rašlJMste, sivo pustene i nesjajne. Na starih grančicah ostaje sivi pust, koji naliči pliesni; isti se zadrži na drvu tri ili četiri godine, dok se ne iztroši. Sto daje kori sivo poprašeni izgled, i kad se iztroši, izgledju grane kao da su ogarite. 3. Paiv a (Salix aurita L.). Kazliči po obliku lišća su: a) okrug Ijastim lišćem. Liioe je paokruglo-jajasto, na vrhu zaoki´uženo i jako malo štunasto (do 5 cm. dugo i 3 cm. široko). b) dugolista . Lišće dugoljasto ili suličasto pajajasto, dva puta dulje, nego širje, mienja se jako u obliku i veličini; s lice je tamno-zeleno, mrko i nešto vla?asto; s naličja su žilice sivasto pustene. Nalazi se svagdje po močvarnih šipracih, jarcih, livađah i pašnjacih. Raste grraasto 1 — 2 metra visoko, sa gustom krošnjom. Koru na granah ima pepcljugasto-sivu, na proljetnih tamno-zagašenu, gladku, više put i sjajnu, na mladih hvojicah sivo-pustenu. 4. Iva alpinska ili širolista (Salix grandifolia S.) a) širolista. Lišće je dugoljasto, pajajasto, kratko-štunasto, dva tri puta dulje nego širje (3—10 cm. dugačko, 2 — 4 cm. široko). 6) uzkolistna . Lišće pajajasto-suličasto, oštrljato, podugačko, četiri puta dulje nego širje. Lišće, kad se iz pupa razvije, osobito je fino i slabo, žutkasto i prozračno; vehne odmah, kad se grančica odlomi, na kojoj je razpupalo ; čim ostari, postane nešto čvršće. Ova iva raste po velikih planinah, nalazi se na Krasu kod Fužine na Rišnjaku, Velebitu i u sličnih šumskih predjelih; raste kao grm i do 2 metra u visinu i jako se razgranjuje. Nedorasle hvojice kao i grančice su pahuljaste, pustene; kora po granah je žutkasto ili zeleno-manjasta. — r. Književnost. Šumarska se literatura dan danas toli brzo razvija i usavršava, da ju je upravo težko u svih njezinih granah sliediti i proučavati. Laglje je još onomu, koji imade sgođe služiti se raznimi šumarskimi knjižnicami, kao i onoj nekolicini šumara, koje sudbina u veće gradove smjesti, te kojim je sva zaliha velegradskih i svesvjetskih knjižara na razpolaganje i uvid. Al drugačije je s onimi našimi drugovi šumari, koji su vršeći sveto si zvanje, kojekuđ i po najzabitnijih krajevih široke nam domovine razpršeni. Udaljeni od bučnoga svieta ne imaju prilike okoristiti se i upoznati sa njegovimi užitci, međju koje spada nedvojbeno takodjer poznavanje dnevne šumarske literature. Istina i oni dobivaju od vremena do vremena t. z. nove kataloge raznih knjižara i pojedina djela najnovih naklada na uvid |