DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 3/1880 str. 31 <-- 31 --> PDF |
— 126 — U tu rivrhu rabimo drvenu, glasbenoj viljuški (Stimmgabel) vrlo sličnu spravu, providjenu peri i na vrbovih obloženu jakom želj. žicom. Kroz tu spravu povuku se šibe i liše kore, zatim se metnu na snnce, da se osuše. Šiblje smije se guliti samo za vedrili dana, a ne smije ni pokisnuti od kiše, dapače ni rosa ne smije pasti na šibe, jer inače pocrne. Za to se mora šiblje preko noći odnieti u zaštićen prostor, da mu ne može ni rosa, ni kiša nahuditi. Kad je već posve sulio, veže se opet u svežnje te čuva u komori do prodaje. Više puta se je već pretresalo pitanje, da li se smiju u proljeću zasadjene vrbe sliedeće jeseni već klaštriti. Mnienja glede toga si pako vrlo protuslove. Ne može se doduše tajiti, da nam prvo sječenje daje vrlo slabih, većinom samo za vezanje upotrebljivih šiba, nu čini se, da je to siečenje ipak potrebno, jer inače dobijemo druge godine dvogodišnje vrbe, koje takodjer ne valjaju za pletenje košara, najviše za omotninu. Prvom sječnjom se još postizava i to, da postaje stablo jače, te dobijemo ako i ne drvo za gradju, a ono bar za sadjenjake. Novčana dobit iz vrbika. Tko se hoće pobliže informirati o koristonosti vrbika (vrbovih nasada), naći će potrebitu pouku u nedavno izašloj brošuri: „Die Korbwaarenkultur im Kreise Heinsberg" od ravnatelja Janszena , iz koje je uzet sliedeći primjer. U kotaru heinsberžkom ima za sada 800 jutara vrbika; od jednoga jutra bolje kulture dobiva se na godinu 80—90 svežanja vrbova šiblja u obsegu od 1-1 metra, a od lošijih kultura dobiva se 60—70 takovih svežanja. Popriečna produkcija tih 800 jutara (po prilici 260 hektara) iznašala je: 22810 svežanja oguljenih šiba i 33750 sv. šiblja sa korom, skupa 56.660 svežanja. Novčana dobit od jednoga jutra, ako se odbiju svi troškovi za uzdržavanje nasada, iznosi već prema vrstnoći nasada 90—210 maraka na godinu. Troškovi za nasad nisu baš tako maleni. Poravnanje tla, prekopavanje zemlje, troškovi za natapanje i napokon sađjenje sadjenica prouzrokuju znatne izdatke. Popriečno iznosili su ti troškovi 210 maraka za jutro, t. j . 504 ir. a. vr. za 1 hektar. Po tom donosi glavnica, uložena u vrbovu kulturu 307o—357o koristi. |