DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 3/1880 str. 29 <-- 29 --> PDF |
— 124 nu ako je tlo pjeskovito ili prerahlo, valja zemlju malo zgaziti ali se mora paziti, da se pri tom ne ozledi kora Sadjenica samo turi se tako duboko u zemlju, da ostane samo 1 palac njezine dužine vani; gdje se je pako bojati naplava pjeska ili mulja, ostave se 2 palca izvan zemlje. Vele, da ovakove sadjenice, koje vire više van iz zemlje, tako dobro ne uspievaju. čim nastupi u proljeću vegetacija, odmah potjeraju sadjenice, ako imadu dovoljne vlage; nu istodobno pokazuje se i korov, koji je najveći neprijatelj mladib vrba, te može kadkada i čitavu kulturu uništiti. Stoga se mora svom pomnjom izoupati sav korov medju sadjenicami, osobito veći i jači, kao: koprive, drač, loćike, jer .škode vrbam svojom velikom sjenom. Još pogibeljnija je za kulturu vrba slatkovina ili poljski slak (Oonvolvulus arvensis), zatim hladolež (C. Sepium) i vrdun ili popovac (Cuscuta europaea). Na ove neprijatelje kulture valja osobito paziti, te ne treba žaliti niti truda niti posla, da se posve utamane; jer slatkovina ovije se oko mladica i privuče k zemlji, a korjenje vrduna prodire i kroz koru vrbe, pa joj izsiše sav sok, tako da se mora osušiti. Najbolje i najjednostavnije sredstvo, koje nam daje i nuzgredne jož koristi, jest sijanje okopavine (Hackerfrlichte) medju sadjenicami. Tiem se ne samo očuvaju medjuprostori od pogibeljnoga korova, već se tiem donekle takodjer namiruju troškovi tamanjenja. Posijati može se — naravski uz potrebnu opreznost — korun ili repa; hoćemo li sijati zelje ili kelj, moramo već unapred zemljište razdieliti na gredice i valjano nagnojiti. Nije dosta, ako se gleda samo prve godine uništiti korov i drač, već se mora ciela kultura svake godine dobro pročistiti, i svako bezkoristno bilje izčupati. Okapanjem koruna i t. d. izmedju mlađih vrba ujedno se povećaje koristonosnost kulture, pa se tiem ujedno tamani korov. U novije vrieme potaknulo se je pitanje, da li je potrebno gnojiti mlade vrbike. Prem se je o tom puno već razpravljalo, ipak će bez dvojbe istom pokusi i izkustvo kasnijih vremena odgovoriti na to pitanje. Izim korova ima i drugih neprijatelja nasadu vrbe, prem ti nisu nikad tako pogibeljni kao prvi; ti jesu a) ušenac (Aphis salicina), b) šiškar (Tipula salicina) c) zlatica (Chrysomela tremulae i vulgatissima) đ) drvotočac (Cerambyx textor), e) vrbov bušak (Cossus ligniperda). Zatim spadaju amo od većih životinja: |