DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 3/1880 str. 24 <-- 24 --> PDF |
- 119 bude pokus u tom pogledu uspio, imati će i Hrvatska sa Slavonijom za kratko vrieme svoje kulture vrba, a mi ćemo pri-, nuždeni biti spomenuti u knjizi o naših gospodarstvenih dohođcih i ovu granu šumogojstva. Cesto treba samo neznatne ponuke i u brzo eto takovih podhvata, o kojih se je prije u zemlji jedva čulo. Obzirom na to´ napisani su i ovi redci, pa ako bude piscu istih pošlo za rukom i samo nekoje od svojih drugova potaknuti na dublje promatranje toga predmeta, biti će preobilno nagradjen. Stoga velim unapred, da ovo ne ima biti znanstvena razprava, već samo obćenita, površna razprava i molim štovane prijatelje, neka mi oproste, ako se možda ne držim strogo tehničkoga, te kadkada i svoje mnienje, koje može biti krivo, umetnem. Drago će mi biti, ako tko dokaže protivno, a si. uredničtvo ovoga lista rado će ustupiti kritici mjesta u svom listu. Vrsti vrba. Najpoznatije vrsti vrba su ove: Stabla. 1. Biela vrba (Salix alba) 2) žukva (S. vitellina) 3) vrba krška (S. fragilis) 4) bademasta vrba (S. amygdalina) 5) velika vrba. (S. daphnoides) 6) kaspička vrba (S. acutifolia) 7. vrba pješćenika (S. pruinosa) 8) prašljika (S. pentranda). Grmovi. 1) Bekva (S. viminalis), 2) laplandska vrba (S. lapponum), 3) potočna vrba (S. incana) 4) mačkovina ili biela iva (S. caprea), 6) ivovina, (S. cinerea), 6) paiva (S. aurita), 7) rakita (S. purpurea), 8) uralska vrba (S. uralensis). Osim ovih vrba ima još mnogo podvrsti i izmetnulih granatih vrba, poimence u gorah; zatim ima sitnih vrba u vlažnih i močvarnih stepah, napokon sasma nizkih grmova na vrhuncih gora. I kod vrbe valja gledati koli na podnebje, tako i na tlo, ako hoćemo, da bude dobit u razmierju sa troškovi. Nuždnu pouku glede gojitbe pojedinih vrsti vrbe nalazimo u svakoj šumarskoj botanici, stoga ne ćemo o tom ovdje dulje govoriti. Samo mi je primjetnuti to, da je krivo ono obično mnienje, |