DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
ŠUMARSKI LIST 2/1880 str. 39 <-- 39 --> PDF |
~ 87 — Zemaljska vlada nastoji, da tomu zlu po mogućnosti doskoči, a to neće biti tako težko, jer pučanstvo nije izkvareno, te buduć je priučeno na pokornost, će se sigurno takodjer drage volje pokoravati buducim, okolnostim odgovarajućim zakonskim propisom (kojih vršenje valja prije svega strogo nadzirati), ako ik bu-du ujedno mjestne političke i šumarske oblasti ustmeno poučile 0 tom, kako se je to već pokazalo, kad je nedavno zemaljska vlada za zaštita šuma izdala neke, u dosadanje običaje pučanstva dosta nepovoljno dirajuće naredbe. Usposobljuje li položeni drž. šumarski izpit za samostalno vodjenje službe 1 za najviše šumarske službe? Ovo pitanje stavio si je sjegurno već gdjekoji šumar, te je na to bez dvojbe, kad se je ticalo njegove osobe, odgovorio sa ,,da´", Nu metnimo ruku na srce i budimo iskreni, pa ćemo morati priznati, da je ipak velika razlika biti šumskim upraviteljem ili ravnajućim visokim činovnikom. Tko vidi, što se dan na dan zbiva, naći će, da ima vrlo mnogo šumara, koji su pod nadzorom vrstnoga i svjestnoga nadčinovnika ne samo najbolji upravni činovnici, već kadkad upravo odlično postupaju u poslovanju; nu ako se oni odmaknu od svoje sfere ili im se obzirom na dosadanje posloyanje predaje vrhovna uprava, pokazuju ovi inače toli vješti činovnici toliku nespretnost i počimaju obično tako naopako gospodariti, te se mora i proti volji pomisliti, da su podpuno nevjesti. Ne ima svatko sposobnosti, da ono bude, što hoće, i uz najbolju volju može se dogoditi, da komu njegove vlastite naravne sposobnosti reknu: dovde i ne dalje. — Ne treba tumačenja, da uslied ovakovih pogriešaka trpi ponajprije šuma. Žalibože ne ima proti takovim pogrieakam osobitih protusredstva, jer težko je veću čast zadobivšega upravitelja šuma, zasliepljenoga njegovim prijašnjim djelovanjem, ili nikako moguće osvjedočiti o njegovoj nesposobnosti za višega činovnika, pa ako to i dokazuju zli posljedci njegova gospodarenja, to mu već slavohlepje ne dopušta drugo misliti, nego da ga je momentano samo sreća iznevjerila. Ako napokon posjednik šuma uvidi tu |
ŠUMARSKI LIST 2/1880 str. 40 <-- 40 --> PDF |
pogrienku, pa ju nastoji popraviti, posljedkom su toga tužbe na nezahvalnost ljudi, zavist i jal, nezadovoljstvo sa službom i samim sobom. Odatle potiču oni veleumi, kojib sviet ne zna c-ieniti, koji uznemiruju svojimi tužbami cio sviet, koji kao pakostni činovnici tlače svoje podložnike i čine im službu pravim paklom! Žalibože moramo priznati, naša šumarska Biladež nije takova, da bi se mogli nadati, da 6e ovakovi veleumi nestati, Nayi pitomci sa viših šumarskih učilišta osvjedočeni su da su sposobni i za najviše službe. Kao što je liepo imati takovo osvjedočenje — jer zločest je vojnik, koji se ne nada biti jednom generalom — ipak ono štetonosno upliva na razvitak mladića. Jer na sreću ili nesreću ne ima izpražnjenoga mjesta za šum, ravnatelja, koje bi se moglo podieliti takovomu učenomu šumarskomu pitomcu, pa onda mu ne preostaje drugo, nego s početka početi ili pomoću svako vrstne protekcije gledati dočepati sp "službe samo^^talnoga ^nm upravitelja. Yrlo dobro označio j( ^nn)"ii I) Ld^tM ^ mladoga Tovjeka -^\jr-ia]i sumogojac. Diugčije je glede onih pitomaca, kojim je bilo suđjeno od malena početi. Proza stroge, xiizke službe i svagdanjega života uči ga zauzdati maštu, pokazuje mu vriednost njegovoga vlastitoga „ja", te ga vodi od stepena do stepena do one časti, kojoj može po svojih sposobnostih najbolje zadovoljavati. — „Položeni drž. šumarski izpit. usposobljiije ga za samostalno vodjenje gospodarstva, pa mu SH daje svjedočba zrelosti glede šumoznanstva." Mi bi se mogli doduše tom izrekom slagati, ali se moramo ipak odlučno protiviti mnienju, da je položenjem državnoga izpita postignuta sviba, a budućnost izpitanoga šumara da samo odvisi o sreći. To je možda tako kod sađanje organizacije šumarskoga osoblja, ali triezuomu iSovjeku ne može biti po volji. Gledajmo jednom naše izpitane šumare. Većina njih, osvjedočena, da je „svoju svrhu postigla´^ ne radi ništa, knjige bacila je na stranu, na slavohlepnost je zaboravila, svi su postali prosti i dobroćudni gradjani, koji u miru sade svoj kupus, i samo nuzgredno obavljaju svoju službu kao šumari, što već davna i nisu. Ako postignu veću čast prema dobi, daje im Bog i veću pamet, pa ako se i mora priznati, da te ljude prati neka srr^ća, ipak se ne možemo takovim vegetiranjem posve zadovoljiti. |
ŠUMARSKI LIST 2/1880 str. 41 <-- 41 --> PDF |
´ — 89 — Drugi su opet nemirne glave, pune ideja, od kojib se pako nijedna ne obistinjuje, jer kakove imadu hire, tako im se mie:ijaju i osnove. Takovi ljudi nekom žestinom upravo i vatrom nastoje oko svojega dalnjega izobrazivanja, čitaju ili bolje veleć progutaju sve knjige, ali od svega toga malo čestita zapamte; i njihov je rad kadkad izvrstan, nu nikad trajan, revnost njihova bila je samo goreća slama, a ukupan njihov rad ne ima vriednosti, te riedko kad komu koristi. Baš od ovih pola/.e naši, toli slabo cienjeni, veleumu Treći dio napokon, i to najmanji, jest cviet šumogojaca. Ugled njihova zvanja, koje su si odabrali, im je prvo. Oni ne^ ostanu na stepenu časti, koju su postigli položivši državni izpit, vec znajući, da sad tek počima pravi studij njihove struke, i da se u životu ništa ne uči, da se vremenom opet zaboravi, pomnožaju svoje znanje i izobrazuju se kao muževi, svjestni si svoje svrhe. Naravski da i ovdje mnogo upliva na razvitak stručnoga znanja duševna sposobnost pojeiinca, materijalni odnošaji života, više ili manje razvijen značaj, temperamenat, obsežnost prijašnjih nauka, napokon praktički život i da mnogi već ondje svršava, gdje drugi tek počima. Iz toga ujedno sliedi, da ne mogu ni u eliti šumarske struke biti svi jednako sposobni i da med njimi gdjekoji obnašaju časti, koje im ne pripadaju, niti bi ih postigli, da se je gledalo na njihovo znanje. Kako je pako s onimi višimi činovnici, koji su svoje nauke završili položenjem državnoga izpita, može si čitatelj ovih redaka lahko predstaviti. Stoga tvrdimo smjelo, da državni šumarski izpit za samostalno vodjenje gospodarstva ne osposobljuje za sve službe! To su uvidili i naši susjedi u Njemačkoj, pa kao što nas u svem pretiču, tako i ovdje. Sličnu organizaciju, kakovu su uveli Niemci kod šumarskoga osoblja, nalazimo u austro-ugarskoj vojsci. Šumski stražar mora naime kao i kod nas pokazati svoju sposobnost izpitom; od tehničkoga pomoćnoga osoblja pod imenom „Forstjung" veo se zahtieva više. Ovakav morao je dobrim uspjehom svršiti šumarski zavod, te ako položi šumarski izpit, može i šumarom postati. Bližnji veći stepen je onaj kotarskoga šumara ili upravitelja šumskoga okružja. Mlad čovjek, koji je svršio svoje šumarsko-tehničke nauke na visokoj školi ili sveučilištu, pa hoće zadobiti višu šum. službu, stupa kao t. zv. |
ŠUMARSKI LIST 2/1880 str. 42 <-- 42 --> PDF |
- 90 kandidat nadšumarstva u praktički život. Da dakle postane nadšumarom, mora se podvrći posebnomu državnomu izpitu, te kad ovaj dobrim uspjeliom položi, smatra se sposobnim za nađšumara. Posvema dobro bi bilo, da se i kod nas u Austro ugarskoj, kako su to već naši susjedi uveli, uvedu dva stepena u šumarskib izpitih. Po tom bi sad postojeći državni šumarski izpit osposobljivao samo za službu šumara, odnosno šumskoga upravitelja, docim bi imali kandidati za službu višega činovnika podvrći se posebnomu, strožijemu i obsežnijemu izpitu. Nu pri tom bi još morali dokazati, da su već položili državni izpit za šumara i valjano služili više godina kao samostalni upravitelji. Da dakle postane nadšumarom, morao bi mladi šumar ne samo svojom inicijativom dalje učiti, već ujedno dulje vremena služiti radi prakse, proći sve stepene služba, pa tek onda smio bi tražiti nadšumarsko mjesto. Zakonom, moralo bi. se zabraniti postaviti koga višim činovnikom, koji nije položio nadšumarskoga izpita, a avancementpo službenih godinab smio bi se dopuštati samo do stanovite službe. Kad bi se to kod nas izvelo, ne bi se više dogadjalo, da nadju neznani ljudi, koji su svoju sreću kod svib već služba pokušali, med šumarskim osobljem utočište i mjesto odmora, štono nisu nikako zaslužili. Tko želi dobro našoj struci, kao što mi, i da procvate, sigurno će se slagati s našim nmienjerü, jer jedino onda će naći revan muž sreću, koju sad uživaju mnogi nevriednici; onda se šumogojstvo neće više učiti kao zanat, a lihvarenje stanovitih ljudi — srećnika — med našim osobljem postati će tiem većinom nemoguće. Možda je ipak već blizu vrieme, gdje se neće više primati na naših šumarskih učilištih ođpušteni trgovački pomoćnici ili realci i gimnazijalci, koji su na tih zavodih propali, kad ćemo stvoriti svi skupa čvrsto spojeno tielo, vezani vezom zajedničkih težnja i zajedničkoga znanja, kad neće svaki ugnjelica dobiti protekcijom svjedočbu zrelosti, kad napokon neće biti kod naše struke prepoznanih veleuma, već gdje će svaki pripadnik šumarske struke sam si stvoriti službu, dokle već sižu njegove sposobnosti. To vrieme biti će zora sjajnoj budućnosti šumoznanstva! |
ŠUMARSKI LIST 2/1880 str. 43 <-- 43 --> PDF |
.":— 91 — Oest. Reichsforstverdn. Wien im Jänner 1880. Hohe k. Landesregierung in Agram! Die Tiefgreifende Wichtigkeit, welche der glückliehen Lösung der verhängnissvollen Karstfrage innewohnt, wie die offenbare Zunahme der Karstödungen, haben den öster. Reichsforstverein bestimmt^ in Verbindung mit dem kroat.-slavon. und dem krainerisch-küstenländischen Forstverein im vorigen September den küstenländischen, wie den kroatischen Karst neuerdings zu besuchen und hierauf in Fiume die grosse Karstfrage zum drittenmale zu verhandeln. Indem v?ir 16 Exemplare des amtlichen Berichtes über diese Versammlung zur geneigten Würdigung unterbreiten^ erlauben wir uns hinzuweisen, dass dieselbe in der Karstfrage folgende Resolution beschlossen hat: „Mit Rücksicht auf die unzweifelhaft zunehmende Aus„ dehnung der Karstödungen sowie auf die dringende Noth„ wendigkeit schleuniger und gründlicher Abhilfe beschliesst die „gemeinsame Versammlung des österr. Reichs- des kroat.-slav„ und des krainerischen-küstenländischen Forstvereines, ihr Prä„ sidium zu ersuchen, an den geeigneten Stellen zu beantragen, „dass möglichst bald in den einzelnen betreffenden Ländern „speziell die Karstfrage regelnde Gesetze erlassen werden. Wolle die hohe Landesregierung bei Hoch Ihren legislalatorischen und administrativen Massnahmen auf dieses Votum thunlichst Rücksicht nehmen. Jeder der drei Vereine wird stets bereit sein, über Aufruf der hohen Behörde durch Grutachten oder Theilnahme an Enquetten das Seinige zum Grelingen solcher den Karst betreffender Massnahmen beizutragen.*) Der Schriftführer der Yer- Das Präsidium der gemeinsamen Sammlung: Versammlung: Karl Ferd. HIava m. p., Jos. WesseSy m. p., Professor an der kgl. höheren Land,-& General-Bomainen-Inspektor und Forst- Lehranstalt Kreuz. akademie-Dh-ector a. B. *) Gleichlautende Zusohriften wurden auch an das iioho k. k. Genenü-Oooimando als Grenzverwaltungsbehörde zu Agram, im das k. k. R. Ackerbau- und an das hohe k. k. Finanzministerium geschickt. |