DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 5/1879 str. 70 <-- 70 --> PDF |
— 71 — Svežanj ivova šušnja potezao 4 funte, a u njih bilo 247 funte, dakle 62 postotka krme, koje se je vriednoća podudarala s istom kolikoćom lučkoga siena srednje ruke. Centa sienske vriednoce toga brsta stajala je u šumi 35, a na majur dovezena 45 novčića. Svega skupa nakresali i spravili 137.000 naramaka «ušnja, koji potezabu 7445 centi, u kojik bijaku 3.272 cente krme, te 2.800 centi sienske vrednoce. Ovce su vrlo rado brstile taj sušanj, prijao im je bolje, nego li ikoja druga krma te oskudne godine. Volile su dapače tomu šušnju, nego li sjecki pomiešanoj s uljenaoi, nego li jaglomj nego li repi. Mje se opazilo, da koje blažče propušta krv.^ U do l njoj Austrij i skupljaju siromašni gorštaci brst, te zelenim i sukim prehranjuju svoje blago. Najvole lastaru i ivovu brstu, kojim ne samo malu stoku već i krave krme. Za čudo je, što i ovud imelom hrane blago, osobito kad nastane zimska oskudica krme. Brst se za zimu kreše mjeseca kolovoza. Iz Erdelj a javlja broški k. šumar Rudolf Spr lb a u er, da onud redovito samo ovcam daju ponešto dubova i Ijutikova, za tim jasenova brsta, samo kad je velika oskudica krme, onda i goveda hrane brstom. Erdeljski Kumunji, gorštaci, poglavito ovčari imadu liepu pašu ljeti po planinah, jeseni i zimi po strništih i prielozih ravnice. Pastiri gone svoja krda ovaca daleko preko međja u Vlašku, a gonili su ih prije više godina tja u Tursku (ali se to već ne dopušta). U kasno proljeće posije stroge zime moraju dakako i brst upotriebiti, kad im napokon nestane siena. Oskudica se krme riedko kad javljaj g. 1862. bila je tolika, da su mnoge maroške obćine uzele hraniti domaće blago, iste muzare i tegleću stoku hrastovim šušnjem, samo da prezimi zimu, U Erdelju spravljaju sušanj na živo drveće, to jest na takova stabla, kojim dolnje grane niesu previsoko od zemlje. Takvo se drvo osgor oklaštri, a onda mu se na visini ponasklada sušanj, gdje ga pustopašice lamajuće blago ne može razbukati. ´ Ü XIV. svezku austrijskoga oetvrtgodišnjaka za šumarstvo od g. 1864. na strani 224—230. |