DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 2/1878 str. 7 <-- 7 --> PDF |
- 63 -^ Grda Plješivica dopiru do 5244 i 5217^ te dakle tja do planinske visine. Divlji je Velebit dug 18 milja; na strmih mu je zapadnih stranah najveći i najgrdji dio krasa; manje strme i u šumu zarastle iztocne strane spuštaju se klisurami i ponikvami sve po malo do ličke visocine, koja samo za 1800´ nadvisuje more, i do (Jatskoga Polja. — Na toj klisurastoj i divljoj planini ima sila vrletnih klisura, grebenastih i stjenastili litica, ali mu glavno bilo nije prodrto: najvećma ulegao se Velebit na sedlu kod Oštarije, kud cesta iz Baga put Gospića provaljuje (2749´); srednje visine bit će 4200´, glavicam 5000—5600´ i više tja do planinske visine; ponajcešće su goleti. Evo najviših glavic a poimence: Vaganski vrh . . . 5563´ Šatorina 5136´ Sveto brdo ... . 5447´ Čalopek . . . ; . 5180´ Veliki Ranjac . . . 5376´ Veliki stolac . . . ,4590´ Velebitska Plješivica . 5232´ Najviše su prevale: Oštarija cestom iz Baga u Grospić . . . . . . . . 2749´ Alan cestom iz Jablanca (Stinice) na Stirovacu . . . 4374´ Vratnik cestom iz Senja u Otočac (Karlovac) . . . 2147´ Vidimo etoj da su gore, zarubljujuće krajiški kras u Hrvatskoj, najviše, glavice im od 4600—5600´, prevale od 2150 do 4400´. Zapadne su im strane ponajviše kamenita pustoš (primorski kras), na početku u ogulinskoj pukovniji izprekidana velikimi zaravanci, ali cim južnija, tiem vrletnija i grebenastija, tiem goletnija i pustija. Na visu medju Velebitom i Plješivicom zalieže gora srednje ruke sastavljajuo Velebit i Plješivicu, te razdjeljujuć Krbavu od Like a Liku od Gatskoga Polja; zove se Vrebaöka Staza i bit će joj 2800´ srednje visine. Medju Bunićem i Vrhovinom uzdiže se Kamenita Gorica, srednje ruke visočina do kakve 3000´ srednje visine pridružujuć se u jednu ruku Maloj Kapeli i Plješivici a u drugu Velebitu. Po dosadašnjih premjerah možemo uztvrditi, da su glavice gorja, izuzam tri glavna gorska bila, 2200—4050´, a velikom poprecicom 3250´ visoke. Nutarnja su korita i kotline toga gorja vise ili manje, a cesto toliko napio vinom napunjene, da izilazi đolinastim rav |