DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 4/1877 str. 33 <-- 33 --> PDF |
-™ 261 ~ , stići očevidno uzpjevaju bolje, nego li drugi hrastici susjednih kaiturah od domaćega žira. Šuma „Majsch" 524 ralih velika, spada aa kotar Majseh. U ovom šumskom kotaru gospodari šumar gosp. Ivan Barton, koj nam je opet pokazivao izvrstne stranom bielo-, stranom crnogorične kulture i to tako liepe, da si šumar boljih niti željeti nemože. Kulture u ovoj, šumi su iz godinah 1844, 45, 46, 47 itd. do godine 1877. , Napokon šuma ;,Haly" 1546 ralih velika, spada na šumski kotar Monostor. Ovim kotarom upravlja šumar gospodin Ivan Kiralj, koj nam je takodjer vrlo liepe i izvrstno izvedene kulture iz godinah 1855, 58, 59, 1860, 61, 62, 63, . 64, 65, 6, 69, 1870, 72, 73 75 pokazao. Ovdje smo viđili vrlo liepe 10-godišn.je kulture od nerođa, naravno sve u redovih posadjene. Način radnje kod kulturah hrastovih itd. je po tumačenju gospodina šumarnika pl. Grruberna sliedeei: Najprije se šumsko tlo več u jeseni — ako je to moguće — preore ili ako oranje radi nalazećih se panjevah nije moguće, motikom prekopa. Ovo preorano ili prekopano tlo mora se preko zime premrznuti i ako uzprkos tomu u slieđećem proljetju jošte nije dosta rahlo, onda se lahkom branom izjednači. Poslie toga sliedi markiranje, da se naime uzduž jednako nategnutoga konopca motikom slabe brazde izkopaju, koje 6 stopah uzporedno (paralelno) jedna od druge leže. U ove brazde sadi se žir, koj je bio preko zime dobro i brižljivo u suhih jamah sačuvan u udaljenosti od 4—6 palacah; svaki žir se onda 2 do ŽVa palca zemljom pokrije. — U svaku 12. brazdu se izmienice (u njekojih. starijih kulturah svaka 6. brazda) posade 2-godišnje biljke od omorike, bora i ariša tako, da poslie prvih 11 brazdah sa hrastovi đođje 1 brazda s omorikom, poslie drugih 11 brazdah sa hrastovi 1 brazda s borom, a poslie trećih 11 brazdah 1 brazda s arišom itd. Na toplom vremenu izklicao je žir obično poslie 13 do 20 đanah. Za uspjevanje ovakovih kulturah, treba da se veoma marljivo i brižljivo brazde od trave, drača itd» čiste, što ljudi tamo bezplatno rade samo zato, da si mogu kroz njekoliko godinah izmeđju ovakovih redovah kuruza ili krumpir saditi. Grah i tikve nesmiju se saditi, jer mladim biljkam škode. Obično je, takova kultura u 5 godinah liepo sklopljena branjevina. , , 18 |