DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 3/1877 str. 73 <-- 73 --> PDF |
— 205 — prirastka svoje šume, te se s druge strane na tom temelju može odvažiti, da izabere onaj način procjene, koji je za tu šumu prikladan. Dojakošnja moja dokazivanja o prirastku drva i o njegovoj svezi sa normalnim đohodkom i normalnom zalihom čitave šume nisu ino, no nađopunjenje moje razprave „o bivstvu normalnoga dohodka i normalne zalihe", koja je razprava priobćena u drugom broju šuraarsko-gospodarstvenoga lista hrv.-slav. šumarskoga družtva. Nu tu mi valja primetnuti, da sam se u spomenutoj razpravi ustanovljujue postotno razmjerje medju ranožtvom drva po metodi Hunđeshagenovoj i medju normalnom zalihom kameralne procjene obazirao samo na prirastbene ođnošaje sravnujuće skrižaljke I., po kojoj svota množine drva po pravom prirastku iznosi 319.370 kock. met. dakle upravo 8V5 dielova normalne zalihe od 317.361; jer 371.361 X 8V5 = 319.370 kock. met., dakle je prema tomu razlika medju normalnom zalihom i svotom množtva drva po pravom prirastku od 371.361 — 319.370 = 51991 koji je poslednji broj jednak 147o od normalne zalihe; jer 371.361 X 0-14 = 51.990,54 ili okruglim brojem 51.991. Nu da se ovaj postotni razmjer prema inim ođnošajem prirastbenim mienja, pokazali smo jur u sravnujućoj skrižaljci B, Pomoćju sravnujuće skrižaljke 0 redovih prirastka pocam od 1 sve do 100 godine, u kojoj ujedno nastaje maiimum prirastka ovoga stojbenoga razreda, moći je točno označiti razliku medju austrijskom kameralnom procjenom i Hundeshagenovimi postotci 0 použiteih. te ujedno pronaći, po kojoj se metodi dobiva izpravniji proračun, jer upravo u tom leži vriednost metode. Obe ove metode počivaju na istoj podlozi, te se razlikuju samo u tom, što normalnu zalihu različitim načinom iztražuju; što je upravo razlogom, da se usljed te razlikosti takodjer i proračun različitim pokazuje. Ista podloga pokazuje se u tom, što obe metode imadu isti normalni dohodak, jer polag skrižaljke 0 redovih prirastka sadržaje zadnji član, koji nam predočuje normalni dohodak i po poprieeaom prirastku sječne dobe i po pravom prirastku 6000´. Iz ovoga normalnoga dohodka možemo pomoćju kameralne procjene proračunati normalnu zahhu tako, da taj normalni dohodak sa polovinom obhodnje; dakle 6000 X 50 = 300.000 c´, Hundeshagen pako proračunava postotke 0 použiteih tako, da normalni dohodak dieli s njegovom normalnom xalihom, koju sačinjava |