DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 3/1877 str. 50 <-- 50 --> PDF |
— 182 — manje dvogodišnji izboji (mladice) uzimlju za sadjenice; b) da se te sadjenice ne režu dulje od 8 — 12" i da im se povrh zemlje samo jedno (zdravo) oko ostavlja*; c) da se mladice urezavaju istom onda, kad će se saditi, a čim se urezu da se meću u vodu. Istinabog, da topolovina omjeriv ju o drugo drveće ne valja, ali se tuj radi ponajpaee o tom, da one pustare što prije i u što veću goru zarastu. U ostalom ima u kanadske topole vrlo valjan brst; koliko dakle ne vriedi drvom, toliko opet vriedi brstom. 19. Pošto na gornjem kraju primorskoga krasa (kako smo to dokazali u poglavju o podnebju) ima puno desnijih uvieta zagajivanju, to je dakako probitačnije, da se na gornjem rubu primorskoga krasa poglavito raditi zapoeme; da se u neku ruku novi nasad sa već obstojalom šumom sastavi i da se zagajivanjem nizastrance pomiče. Tako bi svaki oduljak zasadjene šume postao obranom drugomu novomu nasadu niže donjega si ruba; zaštićivao bi ga dakle dosta dobrano od bure i od suše, što puno vriedi obziruć se na težkoće svakoga zaplodjivanja primorskoga krasa. 20. Pored svega u 18. poglavju ustanovljenog pravila može se i po donjih pojasevih radnja uđesiti, ali se svakojako valja istomu valjanomu načelu pokoriti počimljući ondje, gdje se vidi, da će zagajivanje dobro za rukom poći, bilo što već ima kakova šuma, kakov naravan zaklonak, ili od suha kamena uzzidano platno, da štiti novi nasad, bilo što je onaj ciepac zemlje mekotniji i što možda na njem već ima zametka šumi. 21. Pošto je sbilja težko i podizati šumu i čuvati novi nasad, to će biti najpriličnije usriediti zagajaću radnju, koliko se više može. Ali ja tiem ne mislim, da bi se imalo raditi samo na jednu ciepeu svega primorskoga krasa ili samo na jednu pojasu; ali se neka u svakom gospodarskom kotaru u isti mah radi samo na jednu mjestu ili bar na malo miesta, i neka se do godine radnja ondje nastavlja, gdje je proljetos stala. 22. Pošto pri uzgajanju priesada treba mnogo vještine i pomnje a i dosta troška, to će i pri tom poslu trebati prikupljaja sjemeništa na malo miesta, a tuj neka samo vješti težaci oko uzgoja priesada nastoje u velike - kao u kakovoj tvornici. Tomu je prikupljaju sjemeništa u prilog i ta okolnost, što na primorskom krasu * Jerbo mladica (ne imajući korienja) ne može toliko vode namicati, da hrani više lisea, a više lisća izpariva više vode. |