DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu



ŠUMARSKI LIST 2/1877 str. 58     <-- 58 -->        PDF

— 114 —


obzirom na vrst (lrvee;\ i ogoja, nadalj*^ i oltzirom nn vrieclnoiu
tla i uporabno doba uvif4c jednaka biti iuoia. s toga se zove
f u n d u s i Ti B t r n c t ii s. Ako je sodasnja drvna p"omada kojeg
uporabnog razreda vec´a od fn n d n s i n P t r uc t a s a, onda se mora
višak drvne množine prije uporabiti i n normalno stanje privesti;
ako li je pako zbiljna drvna zaliha manja, onda valja nžitak drva
.stegnuti u toliko, da se manjak zalihe drva prirastom drv^ s normalnim
stanjem izravnali može. Mjerilo pako, n koliko tre])a užitke
povihiti ili ste^mli. oziineuje se razlikom zhiljno drvne množine i
one, koja Id se n noimalnom staujn šume nalaziti morala.


Ivako se oui normalna zaliha normalnim pi´ihodora obzirom
na poArsinn i o]>hod!ija nadjV, navedeno je vor prije: taj se pako
rarnn osjnva na ])redpostavi. da je prirast od početka do u])orabne
ih doziele doli^´ godimice jednak, dakle po popidet^nom jirirasta
uporabne dobe, u-liod ^esa normalna zaliha predhiavlja aritmetički
red, kojeg se s^ota uadje, pomuoživ prvi i zadnji elan s polovicom
In´oja s\ih nanoATi. Za jirov^dbu tog računa uzmimo površnu pod
a s 81*20 lalih i razdielimo ju razmjerice po arituKitičkorn redu u
100 jednakih Manovah. to ima prvi elan -^^^ =-= 39*2 rali, a 100.
pako ;5y´2 X 100=B920 rali: ]iouinozi\ nadalje ove članove s popriecnim
prirastom n uporabnoj (b)bi od -~^—^ ^ 1.8947 koc. met.,
dobijemo za prvi elan ;i9-:ž ;< 1.8l»47 = 74-27 koc. met., a za 100.
Maji 3920 ´ i Si)47-= 7427-22 k. metara. Svota tih članova bila
bi dakle: 74 27 ´ 7427-22 =-7501´49, a 7501´49 X ^--^´^-= 37r)()74-50


k. jnelaia. Nn bi M´ota neod^o\ara zbiljnoj normalnoj zaliJii, jer se
samo onda, točno dobije, kad se normahii pi´ihod, nalazeć/ se u zadnjem
(Manii leda s])(de\ic(.m ))roj;i (Mano\a, i,, j . s ])olo\icom obliodnje
pemno/i,
Stoga je zbiljna, normalna zaliha 7427-22 X ^f === 371361


k. im-i., a sra\!n\ ju ,-. ,´j,ore na\edi´nom svotom, za 8713´50 koc.
mei. manja, t. j . za [lolovicu I-ijfjdisiijeg noi-jualnog prihoda.
Ta su mann ve<´ pi vi tiimacioci austrijske kameralne procjene
jamačno uvidiJi i s toga .^n u<^tanoviJi, da se pr\i elan reda kao
neznatan za. 0 nzeli i raenn tako ])okratiti može, da se samo zadnji
elan pomnoži s polo\icoin bioja člane\.i.


Ha se uklone te umne, učinjeni su razin ])rodlozi. uu bezuspiostio,
dokle prol´e-or H ini d e sli age u neizdade godine 1826
Jiacin šumske procjene po užitncmi postotku. Tim načinom obračuna