DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 2/1877 str. 40 <-- 40 --> PDF |
- 96 — Yaljauost]\ već štedimo pri uzgrednih uvjetiii, kakvi su širina, doprsnici (perde), odrazaei i dr. Svaki novi odbod (trasu) treba izpitati s naro dno-gospođarskoga , strategijskoga i gradjevDO-tehničnoga stanovišta. Pošto napokon gradnjom cesta treba upriličiti novih izvora privrede, da se uzmogne zaplodjivauje krasa uploske udesiti, neka se gradnje tako porazdiele, kako ee ih krasani sami ne samo moći obaviti, nego kako će uz obavu drugih radnja pri zaplodjivanju krasa koji desetak godina imati gdje i t^togodj svejednako i neprestance privredjivati. Izim toga trebat ee i mnogih đrugotnih puteva, jedno s toga. kako već prije rekosmo, da se može doći do zaselaka, koji su od glavne ceste udaljeni, a drugo s toga, da se šume otvore prometu. Uzmimo na um mnoge dosadanje gradnje cesta, koje su uđesene ne gledajući na potrebe budućnosti, pak su potla napuštene ili same propale, uzmimo i to na um, da takva đrugotna obćila ne zahtievaju udobnosti, već samo da vriede i valjaju smjeru, ako su sbilja kulturno djelo, 13. Nabava novih izvora privrede. Budući krasani radi privrede hrane, koju im njihova zemlja ne može nasmagati, moraju u sviet, da rade ih da prosjaee, i budući je to n velike štetno po kulturu samoga naroda i po obradjivanje zemlje, to evo sudim, da je jedna izmedju najodlicnijih uporava zapiodjivanja krasa nabava novih domaći h izvora privrede. Ako U se prouče moji priedlozi, to bi se pronašlo, da ćemo se njihovom izvedbom dokopati velike povorke takovih izvora privređe, kojimi bi se mogii tiem više zadovoljiti, što su im krasani već dorasli. Po tih mojih priedlozih imala bi se za koji desetak godina sihia platna od suha kamena uzzidati, veliki pašnici očistiti, mnoge ceste posagraditi; radnja bi se u šumah tako udesila, da bi trebalo mnogo vise radnika nag li danas; kuće bi se za plaćenike imale uzzidati, a mnogi bi manji plaćenici mogii biti i seljaci; u ki´atko bile bi rada i posla pun« ruke, samo se ne bi smio dati inostranceni, već domaćim radnikom. |