DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu



ŠUMARSKI LIST 2/1877 str. 39     <-- 39 -->        PDF

— 95 ^
se i održavanje javnili cesta povjeri. Samo se sobom kaže, da
im se ne bi imala povjeriti k jednn i gradnja^ a svakojako bi n
poslu održavanja imali poslušati gradjevno ravnateljstvo.


Govori se još o gradnji novih drumova a ti bi bili:


7. Ogranak driima medjn Ogulinom i Novim preko Drezniee
i kroz prašume, koje će pri razdiobi pripasti državi, do
Senja.
8. Produljaj ceste diljem obale od Senja do Dalmacije.
9. Nađšumar je Malboban predložio još tri ceste, da se
sastave visoeine sa obalom, jedna bi medju Kladom i Starim
Gradom dopirala do mora, druga od Lukova Žugarja do
Kamena Korita a treća uzduž otočko -ličke medje sastavljala
obćine Oesaricu i Priznu.
Oestami pod br. 7. i 9. mogli bi se krašani poštenim načinom
i ne čineći kvar drvariti; te ne bi trebali na vandalsku i kradimice
sve u pocep posiecati. sto gorjeti može, a bas taj način je u velike
kriv ogolećivanju krasa. Cestom pod br. 7. mogle bi se državi
ostale prašume unovčivati.


Oesta bi pod br, 8. osigurala obćenje svih miesta na samoj
obali za takovo doba, kad bura ne da morem obćiti. Ali ta cesta
nije baš sastavni dio osnove zaplodjivanja krasa.


Koliko su gođj sve te netom spomenute ceste koristne, to
ipak, nijedna .nije priekim obćilom svega krasa. U korist toliko
vrieđećeg zaplođjivanja krasa na tora nesrećaom kraju moram
dakle, što većraa mogu, preporučiti, neka se sagradi cesta, koja bi
sav taj priedjel u srednjoj visini a poimence koritaste mu podove,
po kojih su sela naseljena, poprieko presiecala, uporabiv u taj smjer
i one česti drumova sa gorja k moru udarajućih, koji bi u prieku
strieku pristajali. Pošto je smjer toj priekoj cesti, da spoji jedno
s drugim sva sela primorskoga krasa, štono im je raznolik vidokrug
po onih stranah i koja su jedno od drugoga razđaleka, to bi dakako
ta cesta morala sad uza stranu, sad niza stranu zakretati,
samo joj položitost ne bi smjela veća biti od -i", kako se to zahtieva,
da valjađu gorski drumovi. Samo se sobom kaže, da bi s te
glavne prieke ceste (kao s one pod br. 1—3) imali đopirati ogranci
do onit sela, do kojih bi bilo prezahođno glavnu cestu primicati.


Sve će te ceste vrlo mnogo stajati, te će se pri gradnji morati
štediti. Ali nemojmo štediti prikraćujuć im dužinu, t. j . da ne
dosižu, kuda bi morale dosizati, jer to je glavni uvjet njihovoj