DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 2/1877 str. 30 <-- 30 --> PDF |
— 86 — srednje šume. Neka se dakle ne samo sadašnje branjenice, koje va- Ijadu, pri segregaciji u^mu pod državne šume (u dosadašnjih segi-egacionih osnovali neuputno prediožiše, neka te branjenice pripanu pukovnijskim imovnim obćinam), već treba i nove udesiti. Da se pako to uzmogne udesiti bez prevelikih ži´tava, treba da budu takova uzkiisišta ljudski zakotarena i tolika, da na svakom jedan lugar imade dosta posla, treba da se odkupe zemljišta posebnik^ u branjenici i ´da se ondje naseli lugar, komu će se podizanje i nadgledanje branjenice povjeriti. U taj smjer neka mu se uzidje udoban i uzorno upriličen stan i neka mu se ne samo dopusti, već se neka novcem i drugimi sredstvi podpomaže i nagovara, da si oko kuće koliko više može zakotari i luniluje zemlje, da mu bude njivom, vrtom ili najpaće voćaroni, samo neka ta umilovana zemlja ostane državna hnovina, a lugar neka ju uživa, dok ondje lugaruje. Nemojmo zaboraviti, da ljudski uredjeno malo seljačko gospodarstvo vrlo treba, da lugar mari revno službovati, pa da i to pripomogne zaplodbi krasa, kojenui zadatku tolike žrtve namieniše. Državna je uprava šuma dosadašnja uzkrisišta (branjenice), nikog ni ne pitajuć, iz obćinskih pašnika izlučila i posvojila; ali su u novije doba oljćine uspješno prosvjedovale proti takovu postupku. Hoteć dakle udesiti još nekoliko uzoi-nih uzkrisišta ili l)rstika i nabavišta brsta, neka bi državna upi-ava gledala tomu prikladne pašnike namah šumom proglasiti, te ih pri segregaciji u onu polovicu uračunati, koja će državi pripasti. Ja držim, da je umno postupanje i razširivanje nabave brsta jedno izmedja najzamašnijih sredstva zaplodjivanja krasa,-koje će poimence na hrvatskom primorskom krasu u velike valjati, te povod biti podizanju i održavanju pravih brstika iU šuma opredieljenih tomu, da obiluju brstom. S toga sam tomu priedmetu nannenio još jedno posebno pogiavje a u drugom dielu ove knjige obširnu predočbu nastojanja oko brsta. To s toga, jerbo je agTikulturna znanost na maćuhinsku premalo marila za tu po kras toli važnu nastojbu. 9. Platna ili zidane ograde. To, što blago svuda po ki-asu pustopašice hoda i što ima svagdje dosta razgiobljena ali čvrsta kamenja, dalo je povoda i postalo je davno već običajem, da se na krasu sve ograde zidju od suha kamenja. |