DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
ŠUMARSKI LIST 2/1877 str. 28 <-- 28 --> PDF |
_ 84 ~ Krajiška seje uprava suma lomu već prijo (Tojeiila te (ni 18G5. do 1872. kakrih 44fi4 Tali M^´i^^´cvitih obćin^kih pašuika n krupim siDiui prelvoj-ila. Zvali r.ii ili bra nj eii i ra mi ili kiilturami a uzeše ili ciiioiu i u dobri eas opel pod državne šume. Pravo shvativ sve napremice u])riliciše obvauu od ostećivauja velikim ;^idom okolo sve branjemce. u/idaiiim od Milia kamenja, kako je na krasu običaj, hvat duljine toga zida slajao je prosjektmi 1 ^i, 10 nove. a svega troška na obzidlm dodje 13 si. na svaku ral. U Grabarju vise Jablan (*a učinilo se loga u najnovije doba i nse te je na pomladaćoj sječi ost^ivilo })ones(o uzrasile mladice drvlja \ osobito braslovo, /a ])omladu, da nathisuju izdanke zamećuć tako srtMlnju sunuu gdje se potla može naći i jake gradje i liesa {/.n o!ui). Sudim, da jo dosadašnjim ])os|u]jnnjem udariK) ])ravim putem. valja samo, da izvedba bu(k^ podpuoija. nego lijo doslc bila. Tuj se 0 najmanjem trosku zameću srednj*^ sume. koje će i l)uri imianjivati snagu i obilovati brstom i gorom svake \rsti, I ja i)re[)oi´nćam taj najhi)lji naćin zagajivaoja dobrano grićevita krasa: da se lu´anjenlM? o])zidju; dn se zabrani pasa; da se grič posieće do panja ili pridanka´-^ a ostavi uzrastla ndadikovina : napokon da se zasade čistine novim musadom. 8amo mislim, da se jos zamasitije postupali mora, negoli došle. Stočarstvo je tuj seljaku i bil će mu, dok .je svieta i vieka, uajprete^^miji način privrede, s toga mu je najviše ,stalo do krme. Pretežnosi, nabavljanja krme biva tiem u veliko voća , što će se zagajivanjem krasa svuda paša zakraćivati: ta i preporučeni najpreči način za^i´ajivanja pomladbom zalitieva, da se paša zabrani. u sreća raste na svem krasu ne samo bjelogorica, već pretežnije baš takova, koja je vrlo dobrom krmom. Sudhn dakle, da se ima timi pomladjenimi sumarni upravljati tako, da što više daju lišća fbrstnj a osolnto i šušn ja (suha lišća za ki´mu). Valjalo bi 5—7-godišnju sitnogoricu Ijeti^ i to radje prije nego li kašnje posjeći, da u lišću bude više hrauive snage i da mladice iz ´ Visoko prnće. redovito samo po jedn o sta´uilee, - Ja. i^i jako svjetovao. nek B^ ^vlhi prijp, nogo li se posieee, pnsfci najmanje godina^ (Hivh podpnne štodnje, dok se gruilje ne oporavi i cislbie boj je ne/ atrave; tiein ´-e i>omladba &ig-urnija i nsiprednlja hifi. ^ Različito od prve iliti od pomladaee sjetne, koja se radi krepka pomladjaja /.a dobe u prolje<^e ili bfvv ^\ kasnu jesen, obaviti ima. |