DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 1/1877 str. 21 <-- 21 --> PDF |
19 — Precllozl 0 štednji drva u prolzvadjanju francezkih doga od Adolfa Danhelovskoga, šmnamika u Milioljcu (Slavoniji). , , ,: S napredovanjem obrtničke industrije u slavonskili lirastieih istom se je neznatno poboljšao i npriličio od početka običajni po stnpak kod proizvađjanja francezkih dnga, premda ova vrst robe zaslnžnje, da se največom štednjom proizvadja, dočim su njoj na mienjeni najkrasniji hrastici. Kod razkalanja trupaca i izradjivanja duga vrsi vješt radnik n pravilu samo mekanički svoj posao, porazdieljujue i razvršeiijuć sirovo drvo, te niti neopazi koristib, koje mu se često i nehotice izmaknu. Pa ipak ovisi sav nspieh samo od pravoga i štedljivoga razdieljenja stabla na odsjeke prave duljine i od razdieljeDJa trupca. Jer kao što god na duljine odsjeka ima upliva porast stabla i njegova krošnjavost, tako mora biti širina duge primjerena debljim trupca, inače se bezuvjetno ovim načinom mnogo drva potrati. Erištednji drva ide u prilog sad veča, sad manja dužina, širina i debljina duga, pri čem je moguće poredati širine tako, da se drvo sve do srca, koje je nerabivo, upotriebiti može. Poznato je, da su u običaju duge od 50 em. duljine u postupnosti od 8—8 cm. širinom od 8 — 17 cm. u postupnosti od 1 — 1 em., a debljine od 14 mm. dalje od 9—9mm. Ovime se omogućuje, da se može na šteđuju drva imati potrebiti obzir, pri čem se razumieva, da se užje duge imaju izradjivati od tanjih stabalah ili trupacah. Odstupanje od ovoga pravila moglo bi se samo u onom slučaju opravdati, kada bi zahtievala novčaua korist sa spekulativnoga gledišta da se načine širje duge uzprkos velikim odpadkom drva. U ovom slučaju imadu se obziri štednje podrediti spekulaciji. Ako se uvaži, da se često stanovite dimenzije robe vee u početku djela predaju radniku na izradjivanje, tada se nemože |